Богословље

Др ДРАГОСЛАВ СТРАЊАКОВИЋ

МИШЉЕЊЕ ФИЛИПА ХРИСТИЋА О ПЕТРУ ЈОВАНОВИЋУ, МИТРОПОЛИТУ СРБИЈЕ ОД 1833 ДО 1859 ГОДИНЕ

Петар Јовановић био je један од веома заслужних и значајних архијереја у обнорљеној Србији XIX века. На основу сачуване историске грађе из његовог доба, јасно се виде огромни напори које je митрополит Петар уложио да би извршио ортанизацију православие цркве у Србији у светосавском духу и ставио je на чврсте темеље. На тим темеллша српска црква се даље развијала. Од велико г je интереса и важности дознати мишљење о истакнутијим л>удижа од савремеяика који су их познавали и пратили њихов живот к рад. У овом случају то je утолико важнје што je мишљење Филипа Христића о митрополиту Петру мишљење једног од истакнутих и водећих српских политичара, државника и дипломата из друге половине XIX века, о једном црквеном старепшни. Познато јр да je Филип Христић био неколико година кнежев претставник и министар, дипломатски претставник Србије на страни, употребљаван за важне и поверљиве дипломатске мисије, човек широке културе и лепог знака, човек који je прошао и упознао велики део Европе. Његов суд о људима je високог мерила, објективан; он je умео да код људи види оно што je важно и битно и да то истакне. Свој суд о животу и раду митрополита Петра Христић je оставио у својим мемоарима који још нису објављени. Првих 30 година XIX века у обновљеној Србији су за београдске епископе посхавлани странци, Грци. Пошто je кнез Милош 1830 године добио од султана хатишериф у коме се Србији као кнежевини признаје самоуправа и даје право да сама бира своје епископе које ће потврђивати Дариградски патријарх, године 1831 поставлен je први Србин за београдског епископа-митрополита и то je био архимандрит манастира Враћевшнице Мелентије Павловић. Он je исте године у Цариграду био посвећен, али je на томе положају остао само две године, jep je већ 11 јуна 1833 године умро. Истина, Срби су покушали и раније да на епископску столицу у Београду доведу свога човека, Србина. Тако су још 1809 године устаници на скупштини допели одлуК У да епископа Леонтија, Грка, који je био напустио Србију, замени архимандрит манастира Раче Мелентије Стефановић, али он на тај положај није никада био посвећен. Исто тако ни предлог кнеза Мило-