Богословље

3

Богословски факултет позитивно цени и с радошћу прати савремени развој пријатељских веза сестринских цркава стога што су те везе манифестанта оног ј единства у Христу које су те цркве, као праве алостолске, добиле од Мајке Велике Цркве; сем тога и зато што се те везе позитивно одражавају на пријатељство између народа Федеративне Народне Републике Југославије и Краљевине Грчке, чије Владе брижљиво негују и развијају међусобне пријатељске везе ради учвршћивања мира међу суседним земљама и мира у свету који je пожељан за благостање светих Божјих цркава и најширих народних маса, а на коме раде и мирољубиве владе целога света. Богословски факултет не жели да остане по страни ових историских збивања и да их позитивно оцењује само као поематрач. Он жели да учествује у њима и са своје стране учини оно што je за ньега могуће; да пријатељство к оје постоји међу сестринским црквама још више ојача и на његовом развитку сарађује заједно са својом Црквом и народом. Као највиша научна устанора Српске православие цркве, Богословски факултет je одлучио да се укључи у ова историска збиваша, пре свега, тиме што ће Његовсм Блаженству Господину Доротесу доделили степей почасног доктора богословских наука који он, својим многоструким научним и осталим плодним радом, заслужује. Ову одлуку донео je Савет Богословског факултета, у своjoj седниДи од 1 септембра т.г., једногласно на основу реферата референата“. Потом je др Мирковић, као најстарији референт-предлагач, упознао скуп са садржином реферата на основу «ога je Његово Блаженство Господин Доротеос једногласно изабран за почасног доктора теолошких наука. Поред осталог у реферату се каже и ово; „Његово Блаженство Архиепископ Атине и целе Јеладе, Господин Доротеј, долази на челу делегације старије сестринске Грчке цркве у посету нашој Српској прадославној цркви. Пошто je Његово Блаженство у православном свету познат и признат научно-богословски радник, то сматрамо као уго дну дужност да предложимо: да нашАБогословски факултет искористи срећан догађај дсласка Његовог ьлаженства у нашу средину и даде израза свога признања према Његовом Блаженству као високом цркденом и научно-богословском раднику. ГЬегово Блаженство Архиепископ Атине и целе Јеладе, Гослодин Доротеј, пре монаштва Јован Георгије Китарас, рођен je у Идри 1888 године. У месту рођења завршио je основну школу, a гимназију у Пиреју. Затим се уписао на Богословски факултет Атинског универзитега, где je после сјајних студија дипломирао 1907 године са одличним успехом. После тога студирао je правне науке на Агинском унирерзитету и Универзитету у Лајпцигу, специјализирајући се у црквеком, канонском и административном праву. Примивши монашки постриг и рукоположење за ђакона, служио je девет година к ао ђакон при храму св. Георгија у Атини. За пресвитера je рукоположен 18 децембра 1922, а два дана касније, тј. Л децембра произведен je у чин архијереја и као такав поставлен ми трополита острва Китире, које лежи у Средоземном Мору недалеко од 2»