Богословље

91

У вези с тим Екуменскн савет тражи да хрншћани помогну борбу за остварење заједничког живота у идеолошки и економски подељеном свету, пошто се са хришћанске тачке гледишта не може одобрнтн стање трајне затегнутости у свету које неизбежно води у рат, јер Бог xohe мир. Али, та борба за коегзистенцију у свету не значи да треба превидети разлике које деле свет и да треба одустатп од сведочења за истину и њену победу. Екуменски савет je још и за то да се успоставе нови односи међу народима» односи KOJH искључују сваки империјализам и колонијализам, односно искоришћавање народа народом, јер сваки народ има право на слободу и самоопредељење, те народи у међусобним односима треба да се опходе као партнери и сарадници. Екуменски савет одаје признање Уједињеним нацијама за рад на сређивању прилика у свету, наводећи како позитивне резултате које je ова организација остварила тако и оно у чему није успела. Он сматра да би Повељу Уједињених нација требало подврћи ревизији, пошто успех у раду те организације завися од развијања и усавршавањз те Повеље.

Др Дим. Димитријевић

Dr Ernst Gaugier, Der Brief an die Römer, II Teil, Zwingli-Verlag Zürich 1952.

Професор универзитета у Весну др Гауглер свој коментар на посланицу Римљанима објавио je у две књиге. Прва књига, која je угледала свет 1945 године, приказана je у своје време у Гласнику, службеном листу Српске православие цркве за 1952 бр. 4. Она садржи први главни део ко]и износи „Јеванђеље о правди Божјој“. А друга књига која je сада у пита'њу садржи још два главна дела: други и трећи. Други главни део третира „нову тему* која се тнче судбине Израиља као нзабраног народа Божјег. Израил. je, найме, највећим својим делом одбацио јеванђеље о оправдању вером у Исуса Христа и тиме отворио два нова проблема. Прво, проблем његовог националног опстанка уопште; и друго, проблем Бога. Први проблем састоји ce y томе да ли he Израил. као народ преживети овај догађај непримања Христа за Спасителе, јер то je одлучујући моменат у његовој историји, a историја сведочи о томе да су пропали многи народи, који су у одлучујућим моментима пошли погрешним путем. Да ли he и Израиљ као народ нестати? А други проблем, који Je стварно главни проблем овог одељка, сгстоји се у томе да ли се човек може ослонити на Бога, на НЬегову одлуку и дата обећања, и да ли Бог може спровести оно што xohe или je на крају крајева спасење условљено човеком и у границама његових могућности, тако да он може да омете намере Божје? Јер Бог љуби Израиљ од искони и xohe да се он спасе. Он je то обећао његовим прапретцима и многим га je делима водно спасењу; али Израиљ није хтео да прими спасење које му je понуђено у Христу, Зар he стога намерз Божја пропасти да спаси Израиљ? Зар he га стога заувек одбацити? Ако га одјаци, онда je свршено са поуздањем у Бога, мисли аутор овог комептяра и тврди ,да бе Бог увек ишао тајним путем који потпуно искључује човеково дело код постизавања спасења и своју милост показује као једину могућност пашег спасења", те Бог ннје заувек одбацио Израил, као народ у целини. Трећи главни део овога коментара говори о „животу под правдом Божјом“. Ту се заступа гледиште да се човек спасава само вером у Исуса Христа и да дела које чине хришћзни под дејством благодати Божје ни у ком случају не могу бити други услов спасења поред напред истакнутог једног јединог, те и оаа] део о практичном животу хрншћана стоји у складу са раније истакнутии учешем да само Бог може припремити спасење и да су како оправдање тако и освећење резултат искључивог дејства Божјег.

Др Д. Димитријевић

Ал. Милев - Ап. Михайлов, Учебник по гръцки език за Духовните училища. София 1956.

Професор Софиског Философское факултета Ал. Милев и Ап. Михаилов, професор Духовне академије, објавили су уџбеник грчког језика намешен студентима богословских школа. Хришћанска теологија и хришћански теолог не могу се замислити без познавања