Богословље

92

грчког језика и то je разлог што се на свим хришћанскнм богословским факултетима и духовним школама, православним и иноверним, тражи познавање грчког језика као condicio sine qua поп. У западним земљама се пре ступања на богословски факултет тражи већ стечено знање грчког језика у току средшешколског образовања. На православним факултетима се тај услов не постав.ъа, већ се грчки језик учи у току студија, или бо.ъе рећи на самом почетку. То je једна олакшица за ступање на факултет, али нстовремено и отежавајућа околност, jep се у једном временски ограниченом курсу мора савладати језик, који je у својој скоро 3000 годишњој историји прешао кроз извесне фазе свога развоја. Православное теолога углавном интересује библиски, нарочито новозаветни грчкн језик. Овај језик има своје идиоме, али се ипак не може изучавати сам за себе, независно од општег грчког днјалекта, јер њему неодељиво припада. Неопходно je потребно упознати најпре класични грчки језик, а затим изучавати особености новозаветног грчког језика.И како je на нашим духовним школама оваква студија грчког језика условљена временски, сасвим je разум.ъиво што и писагье уцбеника за овакве потребе ннје ни мало лака ствар. Уважени пвсци нашег уцбеника су овом тешком послу пришли са свом озбиљношћу и ми са задово.ъством можемо констатовати да њихов уџбеник већ на први поглед одаје утнсак дела стручњака, који су све своје стручно знање и вишегодишњу праксу уложили у сво] рад. У уцбенику je на 291 страни цео граматички матернјал са вежбањима изложен у 85 лекцнја, носле чега je дата хрестоматија са оде.ъцима из Светог писма Старое и Новог завета, богослужбених књига, дела светих отаца, црквених канона, Јосифа Флавнја и Плутарха. На крају je дата кратка сннтакса и речник. Одмах на почетку уцбеника пнеци нас упознају са богословском и црквеном термннологијом. За граматичке оде.ъке дата су одговарајућа вежбања, при чему се ученик од самога почетка упознаје са конструкцијом реченице језика који учи све у духу савремених метода за учење страних језика. Врло спретно изложена граматика са одговарајућим вежбаљима допринеће много н олакшати рад не само онима којн уче, већ и онима који предају грчки језик. Зато ми топло поздрав.ъамо појаву овог уцбеника, првог код православних народа, a цењеним ауторима најсрдачније честитамо на постигнутом успеху. Е. Ч

Dr. Παν. 'I Παναγιατάκου, Σύστημα той Εκκλησιαστικού Δικαίου. Τ. Δ' .Δίκαιον τών Μοναχών' εν'Αθηναι 1957 σ. 767. Ова] наЈновнји свој рад из система црквеног прави о монашком праву г. Dr. Панагиотакос поделио je на увод и три дела.. У уводу се третира порекло монашког реда и становиште цркве и државе према њему кроз историски разно]. Први део дели на две књиге. У првој говори о својствима монашкнх лица: стицању монаштва, постригу, схими и разним степенима монашких звања, а у другој се излаже о односу црквеног и световног права према монашком својству. Други део има три књиге. Прва говори о разним видовима организације монашког живота, друга о монашкој управи и власти, a трећа о дисциплини и надзору над дисциплином. У овом делу свог рада писац се више задржао на организации, управи и монашком животу у Св. Горн, показајући дубоко познавање и искуство стечено кродуги низ година, које Je провес као гувернер Св. Горе. Трећи део има две књиге у којима се говори о црквеној имовини уопште, са нарочитим обзиром законодавннх прописа који важе за Грчку цркву и Св. Гору. Г. Панагијотакос Je са овим радом дао богат прилог црквено.правноЈ литератури. Ту се налази огроман материјал који ]е у вези са монашким редом у хришћанској црквн. Стога je ово дело добро дошло сваком црквенонаучном раднику, а у првом реду онима који се баве црквеним правом и историјом, па приликом писања о монаштву неНе га моћи мимоићи. Dr. Бл. Г.

Eric Waldram Kemp, The Canon Law of the Church, Stoughton, 1956. Наука црквеног права у систематском облику, као посебан предмет, мало се обрађивала у Англиканској цркви, пошто се већи део материјала који спада ову облает, регулише прописима грађанског законодавства. Ту и тамо појављнвале су се поједине књиге и расправе у којима су се третирала појединачна или группа питања нарочито из канонског права