Богословље

Тек у последлим деценијама појављују се радови који почињу да црквено право Англиканске цркве излажу у систематском реду. Такви су радови Dr-a Qarbett-a „Canon Law in the Church oi England,“ затим бискуп од Exeter-a „Western Canon Law,“ а таква je и ова најновија књига Eric-a Кешр-а. Мада ]е то прилично мала књижица од свега 87 страна, ипак пружа лепу информацију о црквеном праву у Англиканској цркви. У књизи се поред увода налазе и три предавања, како je писац назвао делове своје клиге. У уводу се доста површно дају извесни појмови о црквеном праву. Прво предавање говори о утицају обнчаја и римокатоличког црквеног права, a специјално Грацијанова кодекса на право у Англиканско] цркви. Друго предавање говори о црквено правној литератури, док je треће посвећено развитку канонског права у Англиканско) цркви од реформације до данас. Ово и претставља дело као вредан и интересантан прилог, нарочито за начин и метод излагања градива у црквеном праву. Dr. Бл. Г.

Anson Phelps Stokes, D. D. LL. D., Church and State in the United States, New York 1950 (s. LXX + 885 + 759 +927).

Опширно дело „Црква и држава у Сједињеним државама“ Dr. Stokes je написао на основу дубоког познавања историје и права, праксе и животног искуства са којим се сретао на многим дужностима које je заузимао. Он je био дуго година секретар Јала Универзитета, васпитач, министар, публициста, каноник и ректор њујоршке катедрале, научник и писац многих дела, члан и претседник разних и добро познатих соцнјалних й друштвених организација. Дуго година био je главки експерт по питањима односа цркве и државе и религиске слободе у САД Као такав он je предводио америчку делегацију на Оксфордску конференцију 1937, која се претежно бавила тим питањима. Те су му дужности омогућиле да je морао долазити у директни контакт са најглавнијим вођима цркве и државе при решавању великих друштвених проблема у нацији, који су му послужили као добра основа за ово дело, Дело je поделио у три велика тома, на IX делова или 30 глава. 1 део садржи; Основно упознавање са појмовима о цркви, држави и слободи; II — Основа и утицајни елементи ко]и су потпомагали религиску слободу при уређењу црквено државних односа у раном националяом периоду: Ш— Успостављање црквене независности при сређивању новог стања у републицн,— Борба за ту слободу у револуцији; IV— Црквено државни односи пре, за време и после грађанског рата.— Уношење очуване слободе у првим уставима и констнтуцијама; V— Политички и социјални проблеми, који су се јављали при извођењу правилног регулисања односа између цркве и државе као што су: питање територије, мањинског права, Јавних и приватних школа и огроман број религиозних трупа; VII— Сугестије о модерном црквено-државном уређењу према захтевима социјалних, правних и најновијих светских збивања. Ту ]е основна поставка да се морају чувати карактерне црте и битна учења сваке религиске заједнице; VIII— Религиска, демократска и политична слобода и IX— Критички избор и класификација литературе која говори о тим проблемима. Дело je богато са испитивањем историских извора, тумачеььем докумената и догађаја, који говоре о постепеном рашћењу религиосне слободе у САД до потпуног остварења те слободе у одвајању цркве и државе. По писцу то одвајање не значи престанак интересовала цркве за државу и државе за цркву, већ само посебни пут и потпуна слобода у раду на постизању одређене сврхе једне и друге, а ко]е опет воде заједничком циљу духовног и материјалног уздизања свога народа. Богати историски материјал из времена развитка америчке републике писац je узео зато, што верује да се мудро решење различитих савремених проблема у црквено државном сређивању не може схватити и решити без доброг познавала историске подлоге за та питања. Изнесеии су резултати утицаја религије у многобројним фазама националног развитка. Ту су разна мишљења влада, црквених тела, државника, религиозних вођа, писаца и резултати дискусија о начинима сређивања савремених проблема између цркве и државе. Нарочито je интересантан том 111 овог дела, где су изиета најтежа питала тих проблема као: дипломатско претставништво Ватикана, религиозно васпитање у јавним школама, питање ослобођења црквених тела од плакала пореза и такса, држале цркве према појави тежње свемоћности државних закона и др. При томе би један од главних ауторових закључака био „да се највећи део тих проблема може успешно решити само тамо где се поштује религиозна слобода и људска права“ (111 vol. стр. 726).