Богословље

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ

Др ЛАЗАР МИРКОВИЋ

ТИПИК АРХИЕПИСКОПА НИКОДИМА

Већ одавно ce oceha потреба да се приступи научном проучавању типика Српске православие цркве. В. Јагић расправљајући о Романову типику каже да he овај типик онај „потанко оценити ко се једном стави на старе типике“, 2 у којим речима као да се изражава жеља да се неко стави на старе типике. Академик Д-р Драгутин Анастасијевић за типик архиепископа Никодима каже: „Сам пак Никодимов превод реченога типика спава и дан дањи неиздан у једном рукопису наше Народне Библиотеке“, 3 у којим речима je изражено скоро негодовање што овај типик већ није издан. 5 априла 1933 био je образован од академика и професора Универзитета одбор за издавање византиских извора у намери да се обрати Академији Наука да предузме издавање византиских извора и израдио je предлог о техничкој страни издавања ових извора, међу којима су требали бити издани и типици, и то: 1) Увод: опћенито о типицима и специјална карактеристика типика публикованих у овој' (т. ј, XIX) свесци. 2) Грчки текст с паралелннм српским преводом. 3) Стварни коментар 4) Индекс; а) имена и места б) литургичких и правних израза. А у нацрту за едицију грчких текстова, који се односе на историју јужних Словена, требало je у овој (XIX) свесци да буду издани типици: Св. Саве освећенога, Григорнја Пакуријана према издању Petit-a у Виз. Врем. XI Suppl. № 1 (1904), Манастира της Έλεουσης према издању Petit-a у ИзвЬст. Русск. Археол. Института въ Константинополе (VI —1906), της Ευ εργετήδος у Цариграду и једног од светогорских типика. 4 Ђ. Даничић проучавајући типик архиепископа Никодима са језкчног гледишта, каже за овај типик: ”У овом драгоценом споменику србске књижевности има и записа важних за историју на више места“; „за језик србски има у овом рукопису писаном пре 540 год. много знатних ствари“; „не могу се растати с овом драгоценошћу нашом, старијом од шишатовачког апостола, а да ... “

1 О архиепископу Никодиму внди Ђ. Дани ч и h, Рукопис архиепископа Никодима. Гласник XI, 1859, 189—203. С. Вуло в и h, Белешке о архиепископу Никодиму. Глас 43, 1894, 1 —l5. Писма Св. Вуловић Ил. Руварцу. Бранково Коло 1909, 384. Ст. Станојевић, Српски архиепнскопи од Саве II до Данила II Глас СЫН, 1933, 3 38. Д-р Владимир Ал. Мошин и Д-р Ми одр.а г Ал. Пурковић, Хиландарски игумани средњег века, Скопље, 1940, 27—38.

2 Starine V, 1.

’Д. Анастасијевић, Св. Сава ]е умро 1236 године. Богословље, год. XI, св, 3, стр. 269.

1 Писац ових редова Je био извештен од Академије Наука № 583 од 9 октобра 1933, да ]е претседништво на своме скупу одобрило одлуку Академије друштвених наука, по коЈо) Je изабран за члана одбора за византиски зборник.