Богословље

13

Дакле из свега овога видимо да je у науци са најмеродавније стране подвучена потреба нздавања и проучавања како грчких типика који су у вези са нама, тако и наших српских типика, међу којима се због своје старине нарочито истиче типик што га je са грчког превео архиепископ Никодим. Најпосле треба проучавати српске типике још и зато, што су о њима написане многе нетачности, што he се видети тек када се издаду или проуче њихови рукописи и када се на основу њихова проучавања дође до тачних разултата. Због старине и важности Никодимова типика сматрамо да прво треба издати ова] типик. Међутим оригинал овога типика je неповратно изгубљен, jep je приликом бомбардовања Београда од стране Немаца 6 априла 1941 изгорео у Народно] Библиотеци заједно са осталим драгоценим рукописима. Али, поред свега тога што je оригинал овога типика уништен, ипак je овај типик сачуван за науку тако, што га je писан ових редова дао пре рата фотографски снимити целога од прве до последнее стране и спремио текст овога типика за штампу према фотографским снимцима овога типика. У почетку рукописа Никодимова типика, архиепископ Никодим je написао овај предговор: „Типик јерусалимске цркве светога Саве (т. ј. Освећенога). Пророштва бажаствених пророка извршише се, као што рече Исаија; „Светли се, (светли се), јер дође светлост твоја, и узведи около очи своје и види сабрану ти децу. Јер цареви he поћи у твојој светлости, и народи у зрацн истока твога“ (Ис. 60, 1. 3). Пошто je први Израиль изнемогао неверовањем, рећи he исти (не исти!) пророк говореЬи од лица Господња (т. ј. као речи Господа); „Назваћу не народ мој као народ мој, и не вазљубљене моје као вазљубљене“ (Рим. 9, 25. Осија 2,23) где се рече ово њима: ви нисте народ мој. ■Ту he се назвати синови Бога живога. Jep видимо на њима милосрђе великога Божјег самотрења, jep нам јави новога Аврама, светога нашега господина Симеона и новога мироточца, у новорођеном Израиљу, т. ј. у српској земљи. Jep од њега нам (израсте) свекрасан плод: син његов кир Сава божаствени, (који) многим знојевима и трудовима одбацивши телесну тежину, као какав небопарни орао у пород дошавши, а пород свој обнови, не само себе, но и сву српску земљу Духом светим, као нека духовна пчела од свију красних Цветова сабравши, и испуни своје отачаство царским и самодржавним венцем царства, украсивши и утврдивши православном вером, и одликовавши великим архијерејским достојанством (чином), подобећи се Боговидцу Mojcejy, коме када je хтео начинити скинију, рече Бог: „Учинићеш све по слици јављеној ти на гори“ (II Moje. 25. 40). Тако и овај Богоблажени и учитељ наш Сава, видевши у светом граду Јерусалиму слику цркве славног Сиона и светога Саве Јерусалимскога, по исто] слици сатвори ову велику цркву. A нађосмо у светим његовим (т. ј. Савиним) речима, које нам остави на утеху, jep рече; „Молим оне ко]и he бити после мене, због маловремености живота, да испуните оно што ja нисам довршио.“ Зато, дакле, ja смерни Никодим милошћу сведржитеља Бога и молитвама св. Саве и светих ктитора, и светих српске земље, бих узведен на овај свети и велики