Богословље

14

преосвећени престо архиепископнје српске земље. Пожурих (потрудих) ce ако je могуће нешто мало испунити у дане Богом чуванога светороднога превисокога и крепкога самодршца и храброга краља Стефана Уроша. Пошто je, дакле, по искушењу старога злотвора била нека велика распра и разлика међу господином ми превисоким краљем Урошем н међу братом му краљем Стефаном, a ja сам тада био игуман часнога манастира Свете Богородице Хиландара што je у Светој Гори. Извољењем оба брата и сабора Српске земље бих послан у Нови Рим у Царски град (т. ј. Цариград). Тада je царевао кир-Андроник, дука Ангел Комнен Палеолог, и син његов цар кир-Михаило и унук овога цара кир-Андроник, a управљао je престо васељенски патрнјарх Цариграда кир-Нифон (1313 града Јерусалима кир-Атанасије и антиохијски патријарх. А видевши и поклонивши се неисказаним добрима која су тамо и трудољубазни устав тих мужева, који су држали типик по обичају светога града Лерусалима по уставу св. Саве пустиножнтеља, и примившн духовну утеху и смирење и јединство, а по речи Богооца браћа заједно и сва српска земља да буду у јединству. А када сам био узведен на овај свети и велики престо св. Саве, свагда сам имао у уму сећање подвига и трудова оннх блажених и часних мужева, a још и учитеља и наставника нашега св. Саве. Следећи речима, потрудих се да бар мало ово додам. Послах у Цариград у манастир св. Претече и Крститеља Јована, и бн ми донесен овај 'јерусалимски типик и преведох га на наш језик са писмена грчкога језика. A чујмо Господа нашега који je рекао у своме светоме еванђељу: „Када би знао господар куће у који ће час доћи крадљивац, бдио би и не би дао да се поткопа његов дом“ (Лук. 12, 39), Бдите, јер не знате у који he час Господ ваш доћи. Јер пророк рече: „Уснуше сном својим и не нађоше ништа“ (Пс. 75, 6), a немоћ људску зна и Владика наш. Али онима којн љубе Бога све he се поспешити на добро. Лер нисмо неких новина унели, но устав и обичај лавре св. Саве, по чијој слицн подобија би саздана и ова света црква. Да као што joj je слична по слици саздања, лепо je (треба) да joj je слична и уставом, ради славословља Богу, као што видесмо у Царском граду типик св. Саве, колико je према моћн и подвигнућемо се да бдимо на славословље Богу. Потрудимо се, дакле, да се боримо са природом и телесним обичајем, а добри дародавац и давалац подвига свемогући Бог знајући нашу немоћ, Он he нам дати духовну моћ али ако прво труд покажемо, јер сва добра дела се с трудом стичу. Лер као што олово (оно) на што буде привезано вуче доле у·дубину, тако леност и сан своде душе наше у дубину геене, a бдење и молитва нас духовним крилима узносе на висину, као што нам јасно о том изјасннше житија светих. Но молим вас, дакле, оци и браћо, које Бог удостоји да буду пастири и учитељи умнога Христова стада, сећајте ме се у својим светим молитвама, а Дух свети утешитељ као што свакоме од вас буде дао, на што je позван, у том остаје. И вас, божаствена децо, молим не лените се о своме дару свакоме од вас, да би Владика наш превидео наша прегрешења и у онај страшни дан суда удостојно нас