Богословље

стојања с десне стране са онима који су му угодили, коме слава, Оцу и Сину и св. Духу, саца и увек и на векове, амин. Овај типик би написан у години 6827 (1319), круг сунца 23, месеца G, индикта 2.“ У овом предговору, после, као и у старим српским споменицима'. редовног богословское увода Никодим у главном каже како je св. Сава видео у Јерусалнму „слику цркве славнога Сиона и св. ! Саве јерусалимскога, и по исто] слици сатвори ову велику цркву“, т. ј. српске архиепископије у Пећи. Пошто je Никодим нашао у св. речима св, Саве српскога ове речи; „Молим оне који ће бити после мене, због маловремености живота, да испуните оно што ja ннсам довршио“, то ce je у смислу ових речи, када je постао архиепископ, потрудио да нетто учини, а то je био превод јерусалимскога типика са грчког на српски, до кога превода je по речима самога Никодима дошло на овај начин. Када je настала распра између краља Уроша и брата му кральа Стефана 5 , Никодим je био игуман Хиландара. По жељи браће и сабора српске-земље био je Никодим послан у Цариград (октобар 1313), где су тада царевали Андроник И, дука Ангел Комнен Палеолог и син му цар Михаило IX и унук овога цара кир Андроник 11, а на патријарашком престолу у Цариграду био je Нифон (1313 Цариграду били и патријарх јерусалимски Атанасије и патријарх антиохијски, чије име Никодим не спомиње. Том приликом видео je Никодим у Цариграду како споменути патријарси служе по типику св. Саве Освећенога, а у поверено] му мисији од цара и патријарха примио je утеху и препоруку да браћа -прекину распру и да се измире и да цела Српска земља буде једнодушна. А када je Никодим постао архиепископ, сетио се подвига и трудова ових блажених патријараха у Цариграду, као и речи св. Саве Српскога, и да би извршио нетто недокончано, поелзо je у Цариград у манастир св. Јована Претече, одакле ■му би донесен јерусалимски типик и превео га je са грчкога на српски. У овај превод типика Никодим није унео ништа новога, но само устав лавре св. Саве Освећенога, „по чијој слици подобија би саздана и ова света црква (тј. архиепископије у Пећи), да као што joj je слична по слици саздања, лепо je (треба) да (joj) je слична и уставом“, онаким како je Никодим видео да се служи у Цариграду. На крају предговора Никодим je забележио датум када je превео типик тј. 6827 (1319) године, круг сунца 23, месеца 6, индикта 2. Да поближе видимо неке од ових Никодимових исказа. Никодим каже како je св. Сава видео у Јерусалиму „слику цркве славнога Сиона и св. Саве јерусалимскога, и по истој слици створио je ову велику цркву“. Ову мисао Никодим делимично понавља мало даље да по слици подобија лавре св. Саве би саздана и ова света црква „да као што joj je слична по слици саздања, лепо je да je слична и уставом“. Шта се има разумети у овим речима, расправљао je др Р. Грујић и разумео их тако, да je св. Сава вративши се из Палестине (после

5 Ова распра, између краља Милутина и брата му краља Драгутина била je око наслеђа престола. Види о овом Михаило Динић, Однос између краља Милутина и Драгутина. Зборник радова Византолошког института, књ. 3 (1955), 69—71,