Богословље

1230 г.) дао саградитн „ову велику цркву“ тј. архиепископску катедралну цркву Св. апостола у Пећи, по моделу (вь тьжде образь) цркве „славнога Сиона“ у Јерусалиму и Лавре св. Саве Освећенога, недалеко од Јерусалима. Даље наставља Р. Грујић да je ово своје тврђење архиепископ Никодим поновио још једном у истом рукопису (тј. предговору типика) и нагласио га још изразитије, найме да je по слици Лавре св. Саве Освећенога била саздана и ова света црква (свакако катедрала у Пећи), тј. да има њезин грађевински лик. Р. Грујић каже, нема сумње да ce je тврђење Никодимово могло односити само на данашњу централку цркву у пећком манастиру, катедралну цркву, у којој je он сам резидовао, коју je св. Сава саградио по обрасцу Сиона и лавре св. Саве Јерусалимскога, по узору на централну цркву на Сиону 6 и цркву св. Саве Јерусалимскога. Најпосле расправља Р. Грујић о мотивима који су утицали на одлуку св. Саве да подигне цркву Св. апостола у Пећи по ©брасцу цркве св. Сиона у Јерусалиму и да je посвети св. апостолима. 7 Дакле према мишљењу Р. Грујића цркву Св. апостола у Пећи поднгао je св. Сава по моделу цркве на Сиону у Јерусалиму и црква Св. апостола у Пећи има грађевински лик цркве у манастиру св. Саве Освећенога код Јерусалима. Није нам јасно како једна црква може да буде подигнута по узору на две цркве. Могуће je да има неке архитектонске сличности са њима. Не можемо се даље задржавати на истраживању у чему je сличност цркве Св. апостола “у Пећи са црквама на Сиону у Јерусалиму и у манастиру св. Саве Освећенога код Јерусалима, и остављамо га испитивачима старе српске архитектуре да утврде колико и шта ове цркве у архитектури имају заједничкога. У предговору свога типика Никодим каже овог A нађосмо у његовим (св. Саве српскога) светим речима, које нам остави на утеху,

‘ На Сиону нема централке цркве, но у црквн Васкрсења или св. гроба. На Сиону je у првим вековима хришћанства била црква св. Апостола и овде je. показивано место Тајне вечере и силаска Св. Духа. Првобитна црква св. Апостола je разрушена, а обновљену цркву могао Je видетн св. Сава. Данашњи изглед горнице тајне вечере ]е у готском стилу и горница ]е на спрату, на који са западне стране воде степенице. Два стуба држе сводове спрата, који су уз зидове наслоњени на полустубове. Данашња горница ]е дужа него шира. Са источне Je мала ниша, која служи хришћанима као олтар за време богослужеььа. Од ове цркве могао je св. Сава узети посвету св. Апостолима, дужнну и нишу (апсиду) при подизашу цркве св. Апостола у Пећи. Манастир св. Саве Освећенога ( + 532) je удален 3 часа хода од Витлејема, на нуту од Јерусалима npeva Мртвоме мору у пустом и безводном кланцу без икаквог растиња. Сличав Je птичијем гнезду. Има много пећина. Масив подупирача, фундамента н тераса манастира круиисан je кулама и манастнрским ћелијама. У овој целини не може човек да разликује цркву Јустиннјановог времена, цркву св. Николе, св. Јована Дамаскина и друге капеле. Св. Сава je овде прво устројно кулу и цркву. После Je у внђењу св. Сави била указана недалеко од лавре велика и дивна пећина, која Je изнутра имела облик цркве, jep се тамо са источне стране налазила Богом саздана апсида (κόγχη θεόκηστος за олтар), а са северне стране велики простор у виду ђаконика, а са југа широки и доста светлости пропуштајући улаз. Ову пећину украсио je св. Сава и завео je у то) богослужен>е (röv κανόνα) у суботе и неделе. Ова црква пећина постоји и данас и посвећена je св. Николи. Свакако ову цркву има Никодим у виду и на н>у се св. Сава по Никодиму угледао када je подизао цркву св. Апостола у Пећи.

7 Палестински утицаји на св. Саву при реформнсању монашког живота и богослужбених односа у Србнји. Светосавски Зборннк, књ. I, 291—2.