Богословље

до IX столећа био, по речима Кондакова, манастир просвете, што je једна од главних заслуга Теодора Студита. Међутнм овде се не сме превидети чнњеница, о којој Данило овако казује: „У самом граду Цариграду, на месту званом Продром, (тј. манастиру Продром, тј. св. Јована Претече), сазда (краљ Милутин) божаствену цркву давањем безбројнога злата свога и начини многе дивне и прекрасне палате, и постави ксенодохије (странопријемнице), тј. болнице, и ту начини мноштзо одара ради почиваньа болнима, поставивши меке постеље поврх њих .. . Многа изабрана села такође прикупивши од грчке области, и ту приложи, од којнх ће се давати данак ка томе месту, и многе веште лекаре нашавшн, даде им много злато и што им je на потребу, да непрестано надзиравају болеснике лечећи их.. . Колико je небројено велико мноштво, који лежаху у таквој спреми (болници).. . ако je ко од такових болесника нсцељен одлазио на свој пут радујући се, опет je други болник долазио на његово место, такође примајући милостиво посећење, као што je и до данашњег дана (т. ј. у време Данилова писања Живота краљева и архиепископа) неизмењено, на велики и диван спомен и похвалу овом благочестивом краљу Урошу. Јер у таквом месту код светога Продрома, као што je благочестиви за живота свога установио, и до данас се сваки дан износи на порту обилно вина и хлеба и друге различие хране, ради довољног давања ништима и странима . . ,“ 12 Када je дакле Милутин (1282- 1321) подигао цркву и болницу у манастиру Продром у Цариграду, то je Никодим, када je 1313 извољењем оба брата (Милутина и Драгутина) и сабора српске земље био послан у Цариград, свакако отсео у овом манастиру, у коме je српски краљ Милутин подигао цркву и болницу, a последњу још и издржавао. Сада опет далье када сам Никодим каже да je послао у Цариград у манастир св. Претече и Крститеља Јована, одакле му je донесен jepyсалимски типик на грчком језику, који je он опет превео на српскословенски језик, зар није највероватније да je Никодим послао по јерусалимски типик у овај манастир Продром, у коме je Милутин подигао цркву и болницу? Сада се поставља питање првога типика синаксара у српској цркви, а пре свега у Хиландару. Св. Сава je са грчког превео за манастир Хнландар пролог Евергетидског типика, који je имао два дела: синаксар и пролог. Синаксар (συναξάρίον, од грчке речи σύναξις, скуп) има више значења у литургичко] терминологии, и овде значи онај део типика који излаже богослужение на заједничком скупу у току седмице, црквене године по месецима, у време посног и цветног триода. Пролог, који треба да je на челу типика излаже прописе за живот и целокупно уређење Евергетидског манастира у Цариграду. Када je св. Сава са својим оцем подигао Хиландар, желећи му дати уређење Евергетидског минастира, превео je пролог Евергетидског типика и дао га je као типик своме манастиру за регулисање живота и реда у Хиландару. (Наставиће се)

11 Животи краљева и архиепископа српских од архиепископа Данила 11, превео Др. Лазар Мирковнћ, стр. 101—2.