Богословље

Др ЧЕДОМИР С. ДРАШКОВИЋ

ОСВРТ НА ЈЕДНУ ВРСТУ ПРОПОВЕДИ

Надгробие или жалобне црквене проповеди, под којима ћемо у току излагања разумети поуке и говоре који се произносе са црквеног амвона, како при вршењу опела над вернима, тако и у дане када их се црква сећа, претстављају један од најтежих облика црквеног проповедништва. Ономе ко je поближе упознат с овим, добро je познато колико тешкоћа осећају проповедници када треба да говоре надгробну проповед. И избор одговарајућег предмета за проповед и начин његове обраде често се јавља као толнко сложен и тежак задатак да чак и искусни црквени проповедници, са здравии и потпуно развијеним омилитичким укусом, нису кадри да га реше на задовољавајући начин и у пуној сагласности са високим цильевима црквеног проповедннштва уопште. Правим проповедничким crux-ом обично се јавља личност покојника коју надгробна проповед, по самој суштини ствари, мора да дотиче. Али у односу на њу тако je лако прећи меру, учинивши je предметом или превеликих похвала или у тежњи стварној, а понекад и тобожњој, да се сачува објективност, сурових, али за едификацију савршено непотребних закључака и одрицања. Уосталом, без обзира на тешкоће и искушења која су везана са састављањем и произношењем на дгробних проповеди, ипак су оне у наше време врло честе и код слушалаца изазивају особиту пажњу. Ако се ова пажња често објашњава извесним самољубљем слушалаца, кад се проповед посвећује успомени њиховог блиског и драгог човека, или пак обичним њиховим љубопитством, жељом да штогод сазнају о покојнику, онда je јасно да беседник свој став према тешкоћама и искушењима везаним за ову врсту проповедннштва заснива на нејасној претстави тога шта je то надгробна проповед по својој суштити и какве задатке она мора да оствари у општој економији црквене проповеди. Овде нећемо да излажемо детаљну историју надгробних проповеди. Желели бисмо да укажемо само на неколико нсторискнх обавештеша и на основу њих да определимо макар најопштије омилитичке захтеве који се односе на ову врсту црквене проповеди. Ово тим пре што су међу омилнтичарима мишљења о надгробној проповеди толнко разнолика, тако да има паучника који чак оспоравају право њиховог постојања. 1

1 Уп. N. Schleiniger Das kirchliche Predlgtamt nach dem Beispiele und der Lehre der Heiligen und der grössten kirchlichen Redner (Freiburg i. B. 1881) S. 550; Ch. Palmer, Evangelische Homiletik, 1867, S. 352, 361; F. Hetlinger, Aphorismen über Predigt und Prediger, hg. von P. Hüls (Freiburg i. B. 1907) S. 502, 528 н др.