Богословље

37

та, и у њеном центру није Египат, него снежни врх испод кога истине Еуфрат. 6 То je дакле било најстарије научно схватање Земље и васионе. Код разних народа то je свакако било још накнадно искићено разним митовима. Али у основи то схватање делиле су тада не само необразоване народне масе, него и научници и филозофи, без обзира да ли су били материјалисти и атеисти или религиозни. Касније je то схватање остало дуго и код хришћанских народних маса па_чак и код многих светих отаца, али не као верско учегье, него као научно схватагье тога доба. Сличне претставе о земљи и васиони имају и данас деца и неук свет, и то без икакве везе са веронауком. Јер, ако се човек ослони само на податке које му пружа око, једва да ће моћи да замисли друкчију слику васионе и Земље. А на чему почива та призма или цилиндар и цео светски океан? То питање тадаппьем свету или није можда ни падало на памет, или ако га je неко поставио, то je сматрано неразрешивом загонетком, или чак бесмислицом, баш као што би и данашњи астрономи сматрали бесмисленим питање у чему се налази васиона. Систем непомичне Землине лопте. Маколико да je' систем равне Земле као „очигледна чигьеница” био дубоко укорењен и дуго одомаћен и код ученик, a још више код неуких л>уди, ипак су се појединци почели уверавати да Земља и васиона не могу бити такве какве нам наоко изгледају и како их замишљаху тадашња географија и астрономија окићене митологијом. Питагорин систем. Питагора je, колико je познато, први отворено порицао систем равне Земље. По њему Земља je лоптастог облика и чак ce креће око централне ватре. Око те централне ватре крећу се: Противземља, Земља, Месец, Сунце, Меркур, Венера, Марс, Јупитер, Сатурн и сфера звезда некретница која je материјалне природе и одасвуд опкољена ватром. Али, иако je Питагора имао својих ученика, ипак су његови докази за ова-кав систем света били сувише слаби да се ухвате у коштац са системой равне Земље, за чију истинитост je, бар тако je то тада изгледало, сведочило најобичније свакодневно искуство свих окатих људи. Птолемејев систем. Питагора je за свој систем наводио спекулативне а не чињеничне доказе. По њему Земља мора бити округла зато што je лопта најсавршеније геометриско тело, а васиона мора имати десет сфера зато што je десет најсавршенији број. Али далеко озбиљније доказе за земљину округлину наводили су касније Евдокс са Книда, Хипарх, Аристоте'ло, Ератостен, и још доцније Клаудије Птолемеј који je у своме чувеном делу Алмагесту изложио тада систем света, за ондашње просечне људе нов и у доброј мери невероватан. Јер, ако je Земља лоптаста како може на њеној „доњој” полулопти опстати море и људи, а да не одлете с ње у простор? Како и она може стојати у васиони без икаква подупирача, да je ништа јне држи? Та, и још многа друга питања била су камен спотицаньа за ондашње људе и за ондашњу физику, па je и Птолемејев систем теШко крчио себи пута. Али маколико стари систем шьоснате Земље изгледао широким масама очигледан, ипак je морао устукнути пред чињеницама да je сенка коју Земља баца на Месец увек округла, што je запазио Аристотел; да Сунце не чини исти угао са хоризонтом ако се посматра из разних ме-

с Исти писац и дело, стр. 20,