Богословље

доказали како je астрономско гледиште Св, писма заиста у супротности са новом астрономијом. Но ако се ствар правилно схвати све су те тврдње далеко од истине. Пре света треба констатовати да Свето писмо нигде не износи ни један астрономски систем у целини као неко Божје откровење астрономских истина, нити му je уопште цил да нам прикаже научну слику и модел васионе. Оне речи кардинала Баронија да нас Библија не учи како се креће небо него како да се узнесемо на небо, 33 нису само духовита досетка него баш сушта истина. Има читавих делова Св. писма у којима нема ни помена о астрономским проблемима. Такав je уствари цео Нови' завет, поготово Еванђела. Иако je царство небеско свакидашвьа тема Спаситељеве проповеди, ипак се питанье астрономског неба и структуре васионе нигде ни једном речи не додирује. Чак ни алузије нема на те астрономске проблеме. Штавише, Еванђеле отворёно каже да je царство небеско унутра, у нама, дакле да није везано за васионске кристалле сфере о којима су говорили тадаппьи астрономи. Свако може прочитати Нови завет од корице до корице, па да не стекне баш никакву слику о облику и положају Земле, или о величини и конструкции васионе. Птолемејев, или стари египатски или вавилонски систем света нису застушьени чак ни у Мојсијеву шестодневу. Једино што би у шестодневу потсећало на геоцентризам то je чињеница да се ту стварање света приказује из земаљске перспективе, то јест онако како би тај догађај изгледао посматран са Земле а не са неког другог небеског тела. Но зар нам модерна астрономија друкчије описује васиону? И у најмодернијим уџбеницима астрономије приказује се васиона онако како она изгледа са Земле. Брзина кретања појединих планета, време њихова обиласка око Сунца, све je то изражено у годинама, данима и сатима, дакле у чисто земалским мерилима, иако земалска година и дан и поготово сат као чисто лудска мера нису ни од каквог природног значаја за ток времена на Јупитеру и Сатурну, а поготово на појединим звездама. Штавише, у савременим астрономијама ми читано да се васиона шири jep се извесне маглине удалују од нас. 3 . 4 Значи ли то онда да смо ми ипо модерној астрономији неки центар васионе, кад смо своју визуру, свој положа] у васиони, означили као белегу од које се васиона шири? Али ипак, у понеким другим шьигама Св. писма, нарочито у Псалмима, а делимично и у Петокњижју и у књизи о Јову има извесних трагова свих астрономских система, почевши од система равне Земле, па преко система непомичне Землине лопте све до најновијих схватања о значају Земле и човека у васиони. Тако например по тврдњи Псалмопевца (Пс. 104, 5; 96, 10; 93, 1) Землу je Бог »утврдио на темељима њезиним да се не помери ва век века«. Бог je ньу »утврдио на води«. Изнад неба налази се »вода јаже превшие небес« (Пс 148, 4), дакле небески океан; и кад су се отвориле »небеске уставе«, на землу je дошао потоп. Ето, дакле, једног схватања васионе које би у потпуности одговарало оном најстаријем астрономском систему плоснате Земле која почива на океану покривена небом изнад кога се налази небески океан. Дале, има у истин књигама и таквих мисли које нам дочаравају нетто модернију слику васионе, сличну Птолемејевом систему света. Псал-

33 П. Я- Свјетлов, Религија и наука стр. ПО.

14 Џемс Цине, Звезде у свемиру, стр. 115.