Богословље

мопевац славећи у 104 псалму величину и премудрост Божју каже да je Земљу Бог » оденуо безданом као хаљином« (Пс. 104, 6), A Job такође сматра да je Бог разастро север над лразнином и обесио Земљу ни на чем« (Job 26, 7). Према томе Земља није плоча која je обешена за небо златним лаыцем као што су тада неки тврдили и веровали. Она je одасвуд опкољена празнином, безданом, као каквом халишом. Око ње се, дакле, налази бекрајан васионски простор. А тако шта, осим Библије, у оно време још нико није тврдио. Најзад ево још једне старозаветне слике васионе. По схватању Јова, Бог »креће земл>у с места њезина да joj се ступови дрмају« (Job 9,6). И на тој покретљивој Земљи живи човек који je као материјално биће толико незнатан, да je по речима Псалмопевца само обичан прах, као трава (Пс. 103, 14, 15). Зато се Псалмопевац чуди и диви милости Божјој која се указује једном материјално тако ситном бићу као што je човек. »Кад погледам небеса твоја (Господе), дело прста твојих, месец и звезде које си Ти поставио; шта je човек те га се опомињеш?« Ето нам модерне слике васионе и човека у њој! Дlта да кажемо на сва ова схватагьа Земље и васионе изражена у Старом завету? Како то да једна Богом надахнута књига има тако различие слике о васиони, почевши од оних погрешних па све до модерних, астрономских схватања? Пре свега треба констатовати чињеницу да-писци тих делова Библије нигде не излажу та астрономска схватања као неко непосредно Божје откровенье и саопштење. Нигде они не кажу о тим астрономским саопштењима: »Тако глагољет или »Господ рече ко мнье«, него их износе као тада општепознате и општепримљене научне чињенице. У тим чшьеницама, макар оне са гледишта данаппъе науке биле и погрешно описане, надахнути писци Библије виде оно што je несумњиво и непромењиво: величанственост, премудрост и милост Божју. Јер, кад не би било милости и мудрости Божје не би било ни неба ни землье ни нас л>уди. А у створеној природи та својства Божја се дивно одражавају, и то je оно што je у овим цитатима најважније. Даље, као што нисмо обавезни да се држимо старозаветних мера; ефа, ин, сикал, талант, тек зато што су оне наведене у Св. писму, тако исто нисмо нипочему дужни да усвајамо старозаветна астрономска схватања која су као тадашньа природна наука ушле у текст светик књига. Тим манье, што нам их сам свети текст нигде не износи као непосредно Божје откровење, и што цшь Библије и није у томе да нам открива природно-научне истине. Најзад, сви ти изрази о Земљи и васиони употребљени су очигледно као поетске фигуре, нарочито обилују псалми. Па као што никад никоме није пало на памет да речи 104 псалма »Призирајај на земљу и творјај ју трјастисја« употреби као буквално објаппвење за појаву земљотреса, тако и речи истога псалма »Утвердил јеси земљу на тверди јеја не преклонитсја во вјек вјека« (ст. 5) не морамо, чак it, Vie можемо, схватити буквално. У поетском смислу, та je мисао дивно изречена, а у суштинском смислу она претставља једну сушту истину. Јер, ако узмемо да су закони небеске механике по којима се креће Земльа и остала небеска тела тај »темељ« на коме Земља почива, онда je они заиста Iчувају да се не »помери вавек века«, то јест да на своме вековном путовању не сјури се у Сунце, или не одлети у неизмерне тамне дубине васион-