Богословље

57

стигао ону меру која je потребна да једно биће буде морално, чиме се човек високо издигао изнад свеколиког животивьског царства. Jep »се човек разликује толико много својом духовном способношћу од свију осталих животшьа... да je разлика у том погледу ограмна, па чак и ако извршимо поређење ыекога од најсавршенијих мајмуна и неког од најнижих дивл>ака, који нема речи да изрази број већи од 4, и који једва употребљава неки апстрактан израз за отите предмете и за афекте. Та би разлика без сумгье остала огромна чак и кад би се неки од виших мајмуна усавршио и цивилизовао у толикој мери, у сравњењу са осталим мајмунима, колико je то учињено са псом у сравњењу са његовим родитељским обликом; вуком или шакалом«. 22 Огромна разлика која постоји између најсавршеније животиње и најпримитивнијег човека није такве природе да може да уклони еволутивни карактер човековог духовног и моралног развитка. Јер »не постоји, што ce тиче духовних способности, никаква основна разлика између човека и нищих сисара«, пошто je тај размак међу гьима »испуњен безбројним поступностима«, 23 те у духовном погледу разлика »постоји извесно само у стушьу а никако у врсти«. 24 Према томе »свака би животшьа, која je обдарена jaким друштвеним инстинктима... морала неизбежно задобити морално осећање или савест, чим би њене интелектуалне моћи постале тако добро или готово тако добро развијене као у човека«, 25 ма да та моралност и под истин условима не би морала да буде апсолутно истоветна код свих евентуално моралних бића. Уколико би се, пак, »могло доказати, да извесне више духовне способности, као нпр. стваранье општих појмова, самосвест, итд. има само човек, што изгледа крајње сумњиво, онда je вероватно, да су та својства само инциденталан (тј. произлази из њих) резултат врло развијених духовних способности«. 26 Дакле, еволутивни карактер духовних и Моралних способности, по Дарвину, je несумњив. Међу духовним појавама којима се човек издвојио из животињског света, морал заузима изузетно место, jep je најзначајнија разлика између човека и животиње. У том смислу Дарвин каже: „Потпуно усвајам мишљење писаца, који тврде, да je морално осећање или савест најважнија од свију разлика између човека и нижих животшьа”. 27 Сем тога, он каже и ово: „Морално осећање јесте можда најбоља и највиша разлика између човека и нижих животигва”. 28 Морал се састоји из различитих елемената који су конститутивни за његово биће, али основно место у његовом развитку припада „друштвеним инстиктима”, који су „камен темељац моралне човекове конституције”. 26 Њих je „човек морао задобити још док je био у веома простом стању, које су вероватно стекли чак његови давнашњи мајмунолики претци” и они ~дају још импулс неким његовим најбољим радњама«. 30 Морал конституи-

22. Исто, 79

23. Исто, 80 24. Исто, 152

25. Исто, 118/119

26. Исто, 152

27. Исто.· 117

28. Исто, 152

29. Исто, 152

30. Исто, 132