Богословље

58

шу, пород друштвених инстиката, још и човекове интелектуалне моћи, нарочито разум који »од свију способности људског духа... стоји највише”. 31 Интелектуалне способности су се појачано развиле и прилагодиле стварним потребама нарочито под утицајем друштвености. Јер ~чим су човекови претци постали друштвене животиње (а то се вероватно догодило веома давно) онда човекове интелектуалне моћи мора да су биле повећане и на известан начин преиначене помоћу подражавана, разума и искуства, од којих видимо само трагове код нижих животина”. 32 Разум je тако конституиван за морал да се без његовог довољног развитка не може ни говорити о моралу. То излази и из речи којима се тачно одређује какво треба да je [једно биће да би могло бити морално, a које гласе: »Морално je биhe оно, које je способно да упоређује своје прошле и будуће радне или побуде ида их одобрава или неодобрава«. 33 Упоређиване je ствар интелекта, уколико je довољно развијен; a одобраване, односно неодобраване јавља ce ca увиђањем „да je неки сталан и трајан друштвени инстикт устукнуо пред неким другим инстиктом, додуше тренутно јачим, али који нити je трајан нити оставља за собом какву живу импресију”. 34 У елементе који су конститутивни за морал долази и „јавно мишљење” које je „постало пресудно за то, на који начин сваки члан треба да ради за ошлте добро”, као и »јака религиозна осећања, ојачана још поуком и навиком«. Према; томе укратко и збивено Дарвин каже; »Наше морално осећање или савест постаje веома сложено осећане; то je осећање чије je порекло у друштвеним инстиктима, осећање које се у великој мери руководи одобравањем од стране других људи, осећање.којим управља разум и лични интерес, а у новије време и јака религиска осећања, ојачана још поуком и навиком”. 35 . Морал je у суштини својој утилитаристички, jep je постао из делова, односно елемената који су друштвено корисни. Утилитаристички карактер дају му, пре свега, друштвени инстикти „које je човек, као и ниже животине, без сумње стекао за добро заједнице« 36 ; који су се, другим речима, код нижих животина »развили за опште добро врете«, што значи: »за одржаване највећег броја јединака потпуно снажних и здравих, са свима својим савршеним способностима а под околностима под којима живе те јединке«. А како су се »друштвени инстикти и у човека и у нижих животина развили без сумне приближно истим путем« то и у ј едком и у другом случају имају исти циљ: »опште добро врсте«. Према томе опште добро врсте je •>мерило за моралност«. 37 Сем тога, моралу дају утилитаристички карактер и интелектуалне способности које су се појавиле за корист заједнице, те разум упоређује прошле и будуће радне или мотиве са гледишта користи. Морални феномен се сматра само делимично објашнивим и објашненим. Оно што се никако не може објаснити то су непосредни узроци оних индивидуалних разлика које су узидане у духовне способности уопште и моралне посебно. Jep Дарвин каже: „На који су се начин први пут развиле духовне способности у најнижих организама, то je исто тако узалудно, ко-

31. Исто, 91

32. Исто, 156

33. Исто, 134

34. Исто, 119

35. Исто, 160

36. Исто, 150

37. Исто, 145