Богословље

67

Када je већ такво стање y органској филозофији природе да ce њене слабости и слабости науке уопште искоришћавају на решавање „вечних проблема” на различите начине, а у велико] мери и противу религије уопште и хришћанске посебно, потребно je да се и теологија, као и релегиски оријентисани научници лаиди, користи тим стањем и матери] ал који указује на могућност религиског решења проблема употреби у те сврхе и тако покаже не само то да природне науке и филозофија природе нису противу религије, односно да не морају бити, него и то да оне пружају чак и материјал који указује на могућност религиског решавања проблема, те да се заиста „природне науке налазе на путу ка религији”. Стварно, ни религиско решавање проблема не може претендовати на апсолутну научну тачност, али се може научним, односно филозофским аргументима показати да су религиске истине вероватније него супротна тврђења филозофије. Искоришћавање природних наука и филозофије природе у религиске сврхе могуће je и с погледом на проблем о пореклу морала. Jep став филозофије природе који омогућава тврђење или допушта могућност да je морална способност урођена и има интелектуално порекломоже се довести у склад са хришћанским учењем о стварању човека по слици Божјој као и са ученьем да je Бог створио човека. Учење о ствараньу човека по слиди Божјој идентично je са учењем да je морал урођен, јер појам урођен значи да je морална способност суштаствена за човека, за његову човечност или оно што га чини оним што јесте. Учење, пак, да je морал интелектуалног порекла слаже се са хришћанским учењем о Богу као творцу, jep je Бог савршена интелигенција, те je свесно и намерно створио човека са способностима да буде добар. Према томе размишл>ање о природи као и њено научно испитивање води Богу, jep „што се на н>ему не може видети, његова вечна сила и божанство, може се од постања света видети духовним очима на ньеговим делима” (Рим. 1, 20). Али, пошто људи „посташе ништавни у мислима својим и потамне неразумно срце њихово”, те „замените истину Божју лажју” (Рим. 1, 21, 25), потребно je и поред стварности природног откровеньа „веровати да je свет створен речју Божјом” (Јевр. И, 3), и исповедати „да je Бог Отац, Сведржитељ, Творац неба и землье и свега што се види и не види”.

Zusammenfassung

Dr. DIMITRIJE DIMITRIJEVIC

DESZENDENZTHEORIE UND DAS PROBLEM DER HERKUNFT DER MORAL

In diesem Artikel wird die Notwendigkeit hervorgehoben, das Problem der Herkunft der Moral mit der Deszendenztheorie zu verbinden, zugleich aber wird Darwins Lösung dieses Problems abgelehnt, da diese Lösung auf Darwins Evolutionstheorie beruht, die jedoch der Kritik der modernen Wissenschaft und Philosophie von der Natur nicht standhalten kann. Darwins Hypothese von