Богословље

Др АНДРЕЈ ФРУШИЋ

АУТОКЕФАЛИ JA РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ЊЕНО УЗДИЗАЊЕ НА СТЕПЕН ПАТРИЈ АРШИЈЕ 1589 г.

После смрти митрополита кијевског и деле Русије Фотија (1408 1431), Грка rto пореклу, крајем ,1432 године наречен je био за митрополита, Лона, епископ рјазански и муромски. 1 Кандидат je био изабран од стране великог кнеза Василија Васиљевића (1425 1462) у сагласности са епископима и великашима и предложен Васељенском патријарху на потврду, пошто je Руска црква била само аутономна митрополија у саставу Цариградске патријаршије. Руска митрополија се тада територијално простирала на територије Московске велике кнежевнне и велике кнежевине Литве, у чијем су саставу биле земље данашње Беле Русије, Украјине и Галиције. Митрополити су резндирали у Москви од 1326 године, иако су и даље носили титулу митрополита кијевског и деле Руснје. Чињеница да се митрополија територијално простирала у више држава отежавала je постављење новог митрополита. Велики кнез литвэнски Свидригаило je после смрти митрополита Фотија издејствовао у Цариграду потврду, за митрополита, свога кандидата, епископа смоленског Герасима (1433—1435), који je имао претензије на целокупну митрополитску облает (сведоче о томе летописи Псковски и Литавски). Герасим je кратко време био митрополит; 26 јула 1435 године, био je од стране свирепог кнеза Свидригаила осуђен, као велеиздајник, на смрт и спаљен. У Москви се водила борба о великокнежевски престо, док се није напокон утврдио велики кнез Василије Васиљевић, те je тек тада могао епископ Лона да пође у Цариград на потврду за митрополита од стране васељенског патријарха. Епископ Лона je то и учинио крајем 1435 или почетном 1436 године. Када je епископ Лона дошао у Цариград, наишао je на сасвим измењену ситуацију. Среднном 1436 године за митрополита je посвећен Исидор, Грк по народности 2 врло образован човек. 3

1 Очувала и из тог времена Једна грамата од 11 марта 1433, Јоне „нареченога вь святейшую митрополию русскую“ Павлов, Памят. № 61, cot 521.

2 'Ρωμαίος το γένος, Duca cap. XXXVI, стр. 142.

3 Никоновски летопис вели: Многимъ языкомъ сказатель и книжннкъ V, 123; Симеон суздаљски, пратилац Исидоров на Флорентийском сабиру, вели за Исидора: ,болЪ всехъ Грекове мнЬли его великим философомъ, А. С. Павловъ стр. 200; византискн писац Халкондил га назива: ,ελλύγίμός“, Migne Р. lib VI, t. 159 col, 292.