Богословље

До нзбора за митрополита био je Исидор игуман манастира св. Димитрија у Царигрзду и као такав био je послан, као царски изасланик, на Сабор у Базел, године 1433, где je преговарао о сједињењу цркава 4 . У оно време су цар и патријарх поставляли на видна места у јерархији врло учене људе, сем Исидора били су то, учени Марко Евгеннк, потоњн митрополит ефески и Висарион митрополит никејски. Епископ Јона се помирио са чињеницом да je већ посвећен митрополит за Русију и у пратњи новог митрополита се вратио у Москву, 2 априла 1433 године. Никоновски летопис вели за митрополита Исидора : „пр!ятъ его великШ князъ ВасилШ чеснеЪ ... и дары светлыми и многими одари его“. Цар Јован VI Палеолог у нади да he спасти Византију обрати се Западу за помоћ. Рим je понудио посредништво, али je безусловно захтевао унију са православном црквом- на Истоку и предложио преговоре на сабору у Ферари за 1438 г. Цар je задобио за своје планове свога, дарнградског, патријарха Лосифа и неке виђеннје јерархе патриоте, међу којима су се истицали нарочито Висарион ннкејски и Исидор митрополит руски. Са дозволом великог кнеза Василија, како то тврди Голубински 5 , кренуо je митрополит Исидор, после петомесечног боравка у Москвн за Италију у пратњи сто особа, довољннх да репрезентују московског великог кнеза, јер како каже пратилац митрополита Исидора на путу за Италију, Симеон, суздаљски: „За неже славна 6Ф земля та и Фрязове зовут ее великая Русъ“ 6 . У пратњи су били истакнути, царев изасланнк тверски бојар Тома и епископ суздаљскн Аврамије. Из Москве су митрополита испратили врло љубазно и у свим градовима, кроз којн га je пут водно, био je свечано дочекиван и испраћен, од стране епископа и велможа. Тако je то било у Тверу, Новгороду, Пскову, одакле je отишао у Ригу, затнм je преко Немачке приспео у Италију 18 августа 1438 године. Пут je трајао без 12 дана једну годину. Сабор Источне и Западне цркве почео je у Ферари 8 октобра 1438 године, а наставио се у јануару 1439 године у Флоренции. Грци и Латинн се ннсу могли сложити за све време; но мнсао н циљ ради које су и дошли на Запад, на крају je победила, а то je, помоћн своме цару и спасти Византију, ради чега су из патриотских разлога пристали на компромисс и уннју са Римом. Унија je свечано проглашена 6 јула 1439 године. Велики поборницн уније су били Висарион, никејски и специјално Исидор митрополит руски, што сведочи Јоснф епископ метонски. 7 Акт о унији 8 Исидор je потписао са: „στεργων καί συναινών υ'πεγραψα“, с љубављу се саглашавам и одобравам и потписујем ce. Аврамије, епископ суздаљски се потписао по наређењу Исидоровом, овако: Смиреный епископъ Авраам!» суздальск!й подпнсую. За ову своју велику ревност, на сједињењу цркава, папа je дао Исидору титулу кардинала и легата de latere за провннцнје Литву Лнвонију, целу Русију и Лехију (Пољска). Митрополит а сада и кардинал Исидор

4 Сиропул: Hlstorla vera unionls non verae: .nuuutaroç εν ιερομόναχος καί καθηγούμενος κύριος Ισίδωρος“

6 Исторlя русской церкви Т. 11 стр. 431

6 Павловь стр. 199.

7 Miqne t. 159, col. 1072, апологија против Марка ефеског

8 Mlclochltch, Monumenta ρ. 46.