Богословље

94

а. Уживање y уметничком делу постоји као ментално пасивно предавање његовом непосредном, претежно чулном утицају. При томе се човек не пита о значењу дела, његовој истинитости, месту међу осталима исте врсте, о новом и стваралачком у њему, о правду коме припада нтд. Интелект, воља и права и естетска осећања остају непокренути. Интензитет пријатностн може да буде врло велики а да ипак личност не буде покренута у смислу правог уметничког уживања. У васпнтању овакво уживање служи само уколико je потребно за развој чула, за њихову нормалну функцију. То je уживање које значи активност биолошких снага и не тражи нарочиту негу. Васпитанику се само пружа могућност да ужива у уметничком делу песми, позоришном или музичком комаду, приповеци, роману или слици без прнпреме и методске обраде, без старања о томе да се он пита даље о њему и продуби свој доживљај. Овакво уживање у уметности не утнче на буђење уметничког духа у васпнтанику, скоро нема везе са његовим ннтелектуалним и морално-религиозним развојем, нити je дожнвљај његове деле личности. Дакле, оно није васпитно. Ако се још узме у обзир да оно носи са собом и неке опасности јасно je да je васпитно неутрално. б. Уживање у уметности које je везано са духовним напором. Ако се односи на уметника то je уживање које прати стваралаштво уопште. Ако je у питању човек који само доживљава уметничко дело, оно прати његов напор да се унесе у њега, да· га схвати, да по могућству оживи онај сложен процес у себи који се збнвао у уметннку приликом стварања. Прави васпнтни значај нма тек ова друга врста уживања у уметности, било у првој или другој својој нијансн. Оно поставља проблем методе и сарадње васпитача и васпитаника, јер у оба случаја жели да узднгне општи духовни ннво, да обогати ннтелектуалнн живот, да утиче на естетска осећања и вољу, да повећа сложеност душевног живота у корист његовнх сложенијих елемената. То je доживљавање које уводи васпитаника у свет уметности изграђујући његов уметнички дух. Оно утиче и на упоредно изграђивање интелектуалног и морално-религиозног става према свету и у вези je с њиме. Између ова два значења појма уживања постоји довољно велика разлика да би се могли обележитн разним речима. Можда би најбоље било ово друго назвати дожи вљ a ј уметности и истаћи његов значај за васпитање. ТЬега признају сви теоретичарн уметничког васпитања али je потребно одредити ra т.ачннје но што то чини хедонизам у уметности. Видећемо да уметничко васпитање оспособљава за доживљавање уметности, које прате пријатна осећања, али не за уживање у уобичајеном смислу речи. Бацимо стога поглед на уметнички хедонизам, којн претстављају три теорије. То су: 1. теорија подражавања, 2. биологизам, и 3. теорија идентнфикације. 1. Уйетност се може схватити као подражавање природе из кога пронстиче велико задовољство. У уметности нема ннчега што не бн, по том схватању, уметник добијао посмаграјући природу. Све форме, сви симболи, сва изражајна средства пренета су у уметности из при-