Богословље

96

Против теорије подражавања, нарочито против њеног хедонизма устао je одлучно Толстој, подвлачећи морални моменат у уметности, њен морални задатак и утицај. Он види опасност у везивању уметности да чулност, за страсти. Чињеница je да се често у лепоме види само уживање стога што je везано за чулно узбуђење, које није исто ca доживљавањем његове уметничке вредности. Зато Толсто] кад говори о теорији ужнвања само тако и схвата лепо кад каже; „Што се више заносимо лепотом, тиме се више удаљујемо од добра“. Он заборавља да лепо и добро нису супротни и чак каже: „Духовна лепота и добро у већини случајева не само што се не подудара с оним што се обнчно разуме под лепотом него му je напротив сасвим супротно“. 1 Ублажена je Толстојева мисао ипак оним „у већини случајева“. Да je истицање уживања у лепоме одлика нашег доба тврдн Дихтварк, што није тачно, jep je човек увек био практично и нагонско биће истовремено кад и естетско те je тешко измеритн однос између тога двога у њему. Дихтварк сматра да наше доба иде за ужнвањем, олакшањем живота и стога и у уметности налази само један од извора уживања, што он назива „злочином“. Иначе je Дихтварк заслужен за унапређење уметничког васпитања у школи, а у своме делу Übungen in der Betrachtung von Kunstwerken“ 2 изложио je своје мнсли о неизмерном значају уметничког васпнтања. Он нарочито захтева да се популаризовањем уметности уздиже општн духовни ниво народа а не да се снижава уметност. Раскнн je такође подвлачио везаност уметности за свестрани морални живот, али у њој налази и друге вредносне елементе. 2 Теорија подражавања изгубила je присталице из више разлога; спомињемо овде оне који су педагогики значајнн: a. Подражавање je вештина и не води стварању, док се уметности не може порећи стваралаштво. Подражавалац ннје самосталан дух, није стваралац. Нема разлога да се порекне стваралаштво уметности, која je поред науке, морала и религије основна облает културе. Уметнички дух je увек био значајна компонента сваког културног рада; то не би било могућно да je уметност само подражавање природе или њено пресликавање, нити би она одиграла ону улогу у животу свих народа коју показује историја и етнологија. Beh Плотин прнмећује : „Било je покушаја да се унизи уметност тврђењем да je стварање y подражавању природе“. 4 Без стваралаштва ма у којој области рада нема потпуне личности поједннца jep нема организованих и сређеннх битних функција, од којнх естетски смисао, саодређује вредносне. 5 Уметник je стваралац и у том погледу што je незадовољан природно датим. Он осећа отступала природе од лепоте и улаже напор да то исправн. Отуда у уметности честа појава даљнне од живота, а код уметника меланхолије и непрактичности. Песимизам je такође честа

1 Л. Н. Толстој: Шта je умЈетност. Веоград, 1936; 74.

2 Dresden, 1908.

3 J. Ruskin: Wege zur Kunst. Straßburg, 1897. Такође: Vorlesungen zur Kunst. Reclam

* Цит. Kalten: Art and Freedern. New York, 1943, I, 79 н даље.

5 W. В. Honey; Science and the Creative Arts. 2nd Ed. London, 1946.