Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Страна 5

НЕДЕЉНА ПРИЧА

СЛАБКЊИЖЕВНИК

Нови комесар

Једаи мој пријател, чувен кн>мжееиик, неписео ромен. Сиже од■мчам, мо'м»м добро обре^емм, језмк безпрекорам. Укратко, Једно сасамм успего дего. И ја, с аремена на ереме пмшшм. Пмшем с • е драме, романе, грмче м песме. Има једна незгода: кико да штампа моје произаоде! Стотииу разлота нааоди се за тв Те нмје актуелно, те ннје ормгинално, те мије приступанмо ширмм слејеамме. Глеано — не може де се овјаеи. Дозлогрдмло, 6ра*о м мени. Досадило ми да узалуд трошмм аартију кверим пера, пролнаам местило. И решим се да мспмтем разлоге мога неуспехе. Ромем мога прнјатела колосалке /е Прмлмка за то. Једиог дана банем тм ја у стем сл-*» "ријател>а. Објесмим му леро ствар Изложим саоЈе неаоле. Саоју муку. Пријател — добрнчине. К"о и сеи којм гером зере>)ују »леб Изле:им са мегоаим ромаиом год мишком. И — право код једног издееача. Илдааач — средоаечаи господии чмта меслое ромеиа. — »Гресм мледостмм — Тје, змеге кеко ј«, господиие: сен почетмици као прее дела, објвељују грехе мледостм. Све су еам те, 'осподиие, стеарм пмсене не исти калуп Шебломске. Обичме Често су еем то семо презме меклепе*е Верујте — боље де не губммо ереме. Не долазм у обзир... Скуп/кам роман, м идем код АРУГОГ. — Из прииципа не објавкујем дела млади« к>*ижеаиика, гоаори ом Публмка, брате тешко приме моаотарије. Оие трежм ммене. Тражи славне људе. Трежи семаациоиална деле. Жалим, господине.. Излезим м мнслим. Готоео, моеек ммв лреао. — Хе, али постоји м једен изде•а <, који еоле мла^е швимваим"е Којм иж чак помаже. Који реДо об)ее»ује аемвоее деле. Улезим вребро у >«егоеу мемиелерм|у. Пумечек, омелем чоееи тледе ме лреко меоуере. Љубезио се смешке. Нема ште, аиди се — лрије<е«к млвђих. — Добро, добро Де •мдимо. Ако вам — об|ееикемо. Ако ив; п-шите и де/к« Једиог дене успе^ете... Остееите дело, пе до^ите кроз иеколмко двне.

шео резочаран је нашим књижееницима. »Сем покојног Нуше Браиика, каме он, ниједан не »аљак. Ја вам зато штампам дела само страних к»»ижеаникв. А, и публмка. прикане, најрадијв №их чита. Стара стаар: сае што долази нз иностраистеа, боље је од домакег. Наредни издааач ме је готоао избецио иепоље. — Немам времена да читам глупости, гоаори он лутито. Понудите аи то неком другом. Сам аи млади заносите се иекмм лудим идејама. Маштате. Зидате куле у ваздуху. Губимо од тога само ми, издавачи, и публика. Но, она мање, лошто лако не баца паре. Још иешто: данас се читају најрадије дела а ла Петигрмли. Голишаве ствари. Опишите иеколико тугаљивих сцеиа, иеколико голишваих позв — ваше дело ^е бити распродвно. Ја, први, објааику гв. И зием да Ку зарадмти_ Збогом, господинеВидим, иема успехв. Издввачи су сложни у једмом: да дело не треба објааити. Е, добро... Кад неКе издввачм, можда Ке листоаи. Н>има, бар, треба много ромаиа за њихоае подлистке... И —■ еео ме у редакцији једиог днеаиика. Уредмик — сушта лубезност. — Изволите, седите, господине. Беш ми |е мило, што смо се упозиали. (Желите, можде, кафу, цигарете?...). Па, каква је то роман... Се села?... Или можде каква лубавна историјв?... На жалост пошто иије ни једио ии друго ми ге ие можемо објввити. Неши чмтеоци — иаши господври). Резумео сам... Али ипак ндем у редакцију другог диеаиика... Неме штв: Уредиицм — шеКер лудм... — Изаолите, седите, господине. Баш ми је мило што смо са упозивли. (Желите, можде, кефу?_ Цигврете?...). Па, квква је то ромаи Ми знате иајрвдије објављу|емо лубавне историје... Али, ипак да аидимо. Ако има иечег приалачног у аашем делу, ми Кемо га радо објваитм... Остеаите ромаи, па до^ите кроз неколико даив... Јв свм упорви... Ево ме опет. (Лице уреднике и садв је лубезио). — Зиете, ште. господиие. је сец еем и каижеани критичер оаог ■ листе. Вер,јт*, оао Ке аам те жо Ивлезмм ечереи. Их. што оеоге објввити. Просте стевр: деле ие потражих рвинј«. Што му ие в непопулерно нвписено. Зеплети домесов иеии од сео|ив к^ижее- иекеко немештеии... Но, види <-е ии« сествеа Види се, брет« — до- д , ммете твленте... Можд< Кете

бер чоеек. Кроз иеколико деие ето ме код аееге. и >девеч је опет иесмејеи. ЦЈтем-

мдуки «у< нметм еише среНе. Всв'ио сам се сеоме пријвт-з лу. О га однео геоме издеееч>

раке, мнслим у себи. Алм Ке се и. со. три месеце кесмије ,в чира>оч«рати каде сезне де ромви там рецеизију критичера — уре

и>,е моЈ. Међутмм он ееди ромеи иа сеофИЈОК«. И дем се смеш„.

/.ииме, оног истог који ме |е пре и^ етког еремеие одбио: У издему Ноее ««*иге, овив дема изишео јв ромен иеша. * <а-

1нате, мл *Дику, оаа стеер 1 леитоееиог к>еижеаникв, г. Иксв Ип. илоновиКа. дело, које !• 1° ш

М "К успеле. Име, мстмие. ие-

«аег оригиквлиог у »о|, елм |е сеобраде п»ствељеме ме скроз погрешну осмову. Је збм*е же«им шт 0 ме могу де Јв обЈввим. Али чим иепишете мешто иоео, дођит« прево код меи# Ја, зиате. помвжем мле^е /куде.. А осмејек му ие силези с усееве! Идем де<м(. "ОД кога сем седе до-

јелмом пс тердмло де г. Ипсмл јиовиВ гадг у иашу каеижееиу в''ил Рселнзем који проаејеее нз 'ееког реде оеогв деле, чини ге једним од мејзиачејии)их иеш<а пг-леретиих ромене Психолткки » < меити обре^еи су се |едиом еиртуезношку којв звдиелуј* . Па де чоеек и« експлодиоз 04 муге!..

— Друже Стељине, )е поп рввљвм ситуецију. Пошаљи ми 4 ноее генерала.

Геца на изложби

На антимвсонској изложби нвпвзи се соба за рад Геце Ком

— Видмм )е де ме моЈи Беоре^аич ммсу зеборавили.