Бодљикаво прасе

Гтрана 2 бОДЉИКАРО ПРАСЕ Број 2

НОРОј ппвио И|/ стриг.н0 / и * обаг/ Енглес/ ее н а / Нвп/ V /«л/

СИМОВИЋ НД БЛАГАЈНИ

— Знате, ја сам — неписмен.

ВРЕМЕ ДАНАС

Ведро

СрбиЈг: Као што смо предвиђали небо над Србијом, које ја било замрачено црвенкастим облацима, потпуно се разведрило Иностранство: Јаке буре на Пацифику. Потопљено је 77.000 тона британских ратних бродова

— Господкне благајниче, молим за лоаишицу, Још неколмко села плануло је у Србији. РЕГРУТАЦИЈА У С.А.Д. У С А. Д. се неписмени не узимају у војску.

Прогноза времена за наредну недељу СрбиЈа: ОчекуЈу се сунчани дани. Време се све више пролепшава. Иностранство: Предвиђају се буре на Пацифику. РОТШИЛДОВА ВЕЛИКОДУШНОСТ Један од тројице Ротшилда — јевреЈских ратних финансијера, инсталирао се у Паризу. Његова вила на Авени д Боа, била је једна од типичних луксузних кућа у том крају, окружена великим парком. Његова великодушност према »изабраном народу« беше позната широм свих пет континената. Сваки Јеврејин који је дошао у Париз, било из којег краја света, могао је три дана да живи у Паризу о трошку Ротшилда. Један незапослени радник, оријовац, не могавши се користити овим бенефицијама, а мисле*и да ке искористити »милосрђе« Ротшилдово, видевши га где долази кући, поче да пасе траву пред Ротшилдовим парком. — Шта радите ту, јадни човече? упитао га Је Ротшилд, чим га Је опазио. — Ето, пасем траву, гладан сам. Ротшилд, отворивши врата од своје баште, одговори: — Па, што не дођете код мене у башту, сиромашни човече, тамо Је трава много боља. ЈЕДНА ГОРКА ИСТИНА — Мико, д« ли би ти хтео да позајмиш једном добром приЈлтељу сто динара? — Како да не, али данас нема добрих пријатеља!

Једном лекару за женске бо лести дође млада, модерно обу чена дама. — Јесте ли удати? упита ле< кар. — Да, господине докторе. — Колико времена? — Три године. — И Бог је благословио ваш брак? — О, да, господине докторе досад нисам имала деце. ❖❖ Олив: — Јадни Мариусе, ти баш ниси имао среће на стрељачком такмичењу. Од дванајест метака само је један погодио Али ипак си спасао част, пошто је тај метак погодио у центар. Мариус: — Дозволи да ти кажем да ја све то презирем. Жири чак није ни приметио да је свих дванајест метака прошло кроз исту рупу. ❖❖ Лала се вратио из Америке прича Један своЈ невероватан догађај из те земље. — Та, знате, Једног сам дана летео аеропланом, па сам због квара на мотору морао да се спустим. И, замислите, нисам никако могао. — Како то? — Чим је аероплан додирнуо земљу, одскочио је у вис двеста метара. Тридесет пута сам тако узастопце поново одлетео у луфт кад сам хтео да се спустим. — Та шта диваниш! чуде се сви. — Ал' то Је баш здраво просто, објасни Лала. Та налазио сам се над плантажом каучука. ❖❖ — Због чега оног човека износе на носилима? — То је неки кројач коме су одмах платили кад је поднео ра чун, па је, сиромах ,пао у несвест. ❖❖ На часу физика професор објашњава кратак спој: — Хо+*у да запазим осветљење и окренем прекидач, али сијалице не горе. Покушам још Једном, али лампе се не пале. Шта може да буде узрок? Ђокица се Јавља да зна и даје објашњење: — Може бити рачун није пла1\ен. ❖❖ Посвађао се Микун Тоши^ са својом женом, па иако је од »јуначког соја«, жена га добро измлатила оклагијом. Ми^ун побеже у комшилу: плачући из свег гласа. Слегоше се суседи око и>ега и запиташе га: — Која ти је грдна рана, те Јечиш ко гуја у процепу? А он јецају^и одговори: — Избила ме жена, па ми не може Јуначко срце одољети... ❖❖ Наоружани људи ухапсили су неког човека, кад наиђе Диоген. Он се заустави и, познавши свога ученика запита: — Зашто те терају ови људи? Шта си скривио? — Украо сам једну вазу... — Бедниче, зашто си то урадио? — Уместо да ме тешиш и браниш учитељу, ти ме грдиш!.. — А а > грдим те и осуђујем, зато што си украо тако безна-

чајну ствар. Јер да си кра, на велико ствар би била обрнут, у том случају ти би друге терао у затвор. м ❖❖ — Кад сам била млада, једаи краљ ја пао преда мном на колена1 — Ви сте сигурно у то врема играли табланета! ❖❖ Гимназиста Јова избацио Једну »крупнију« реч у друштву и мајка га грди. — Неваљалче, зар те ниЈе сра* мота да тако нешто кажеш! — Боже мој, мама, ту реч Шекспир употребљује врло часто... — Е, онда од данас не смеш више да се дружиш с тим Шекспиром— ❖❖ Људождер: — Боже драги, т* једини на свету, услиши моју скромну жељу и пошаљи ми још едног тако масног и меснатог мисионара, као што је био онај који ме је учио да ти се молим! ❖❖ • ...И нарочито не смете да пијете. Алкохол скра^ује живот. — Ах, зато су, дакле, господине докторе, бескрајно дуги дани када не пијем. - ' ❖❖ • Колега, не знам да ли ја идем напред за четири такта... или ви заостајете четири такта... — НемоЈте се због тога узрујавати! Видећемо на крају. ❖❖ — Забога, Мико, раче госпаМица своме мужу, ти заборављаш да је моја мама умрла прошле недеље... Како можеш сад да свираш на клавиру? — Али Ја свирам само по црним диркама, одговори муж. ❖❖ ^ Фотограф снима јадно друштво на банкету и моли званцв да се насмеју, — Зашто сте господине, толико озбиљни? обраћа се он једноме госту. — Ја плаћам банкет! ❖❖ — Хо^ете ли да заслужите ру» чак? пита неки господин прос^лка. Оперите ми ауто, п» Лете до бити ручак. — А какав јвГ — Мерцедес-Бенц. — Не мислим ауто, него ручак. ❖❖ — Која ти је била она плавуша којом сам те пре неки дан идео? — То је била она црнка са којом сам те упознао у биоскопу. ❖❖ — Оставите ме, господине, на миру. Ја сам верена. — То 'је баш згодно. И Ја сам верен. Тако нико не^е мо*и да замери, што двоје вереника иду шетњу.

Главни уредник: Светомир Стр* ановић. Уредник за илустрације: ТеоДор Докић. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Уредништво: Београд, Ђ. Ва» шингтона 12/111. Штампа: Штампарија »Луч«, Б»> огра* ~+