Бодљикаво прасе

1роЈ Ј

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

— Да, са Еигпезима се не треба шапити... Дакле, Норвешка ће бити њихов гроб—

— Ето, већ су их домамили скоро до Москве. Трик је успео. Сад ће их урнисати—

— Кгжем ти, чим покушају да ударе на динију Мажино, лечени су_

— Е, сад знам... Сигуран сам да ће Немци бити тучени чим допру до Аљаске—

Нема времена за забаву

— Олростите, господо, немам времена да слушам вашу свирку... Ја поправљам своју кућу.

Полицајац запита новог гостж — Зашто сте ви овде? Због алкохола? — Не ,због воде. — Воде? — Да ,ја сам млекар. ❖❖ Један лекар возио се у посету болесницима. ПролазеЈчи крај шуме, опази човека гдв скупла печурке. — Опрезно, драги пријатељу, рече лекар, има много отровних печурака. Баш сам недавно имао неколико случајева трован>а и то смртних. — Не бојте се, господине докторе, одговори човек, ја не скупљам печурке да их једем. — Него зашто? — Ја их продајем у граду на пијаци. ❖❖ Перица: — Је ли, тата, јеси ли веп видео, како циклон руши кућу, баца у ваздух краве, коње и кола? Тата: — Нисам, сине. Перица: — А јеси ли видео бар морску змију? Тата: — Нисам ни то видео. Перица: — Па то мора да је страшно досадно, остарити, а на видети ништа важно. ❖❖ Аделу Сандрок, познату филмску глумицу, упитала је једно«» једна врло лллада колегиница, зашто се није никад удавала. — У моје време, одговори Адела Сандрок, девојка се није удавала, него су њу удавали. ❖❖ — У твом новом роману догађају се три убиства. — Па јесте, хтео сам да даМ роману мало више живота. ❖❖ Господин: — Ви, тако млад, N здрав човек, треба да се стидите да просите. Просјак: — Ја замењујем свога друга; он је отишао у бању. ❖❖ — Шта, Ела, ти још учиш да свираш клавир? — Наравно... Једна слаба жена не може да ступи у брак без икаквог оружја. ❖❖ Г-ђа П: — За апотекарицу сам чула опет лепе ствари! Г-ђа М: — То сам ве<\ издалека на вама приметила. Изгледате данас тако задовољни. ❖❖

НУШИЋ И ЊУШИЋ Нашао се Нушић у великом друштву код „Два Јелена". У иеко доба саставише се још и неки суседни столови, 'за којима се нађоше и неки Рус са Рускињом. Мило је Рускињи што се упознала с великим списатељем, па ће му рећи: — О, мње очењ мило, господин Њушић... Сви се смеју њеном простодушном одушевљењу и дирају због ње Нушића, те она, мало после као у некој неверици, запита Нушића: — Ви заиста Њушић? — Да, госпођо, одговара Нушић, сада сам, нажалост, само Њушић, а некад сам био и Рушић. САМОУБИСТВО Г. МАК КИНЛИА Шкотланђанин Мак Кинли из Абердина, извршио је самоубиство, зато што је сазнао да је у Африци погинуо један његов пријатељ који му је дуговао 3 пенија — а није имао рођака од којих би пок. Мак Кинли могао да наплати своје потраживање. ДЕМОКРАТСКИ ВИЦЕВИ Све што сам имао дао сам хза народ«, па ево и овом приликом дајем сто динара за зимску помоћ. Један ратни богаташ. Ми живимо »за народ« и зато му затварамо очи да не види *ако се »мучимоа. Један демократа са зепада. Ми мислимо дан и но+1 иа ваш народ, његове смо »жртвес и зато нас он и награђује. Народни паКеник.

Наиш. при^а ГРЕХ

Ион-стоо будале

Мале шале

— А, све је до сада било луи и вода... На Балкану *е бити сигурно тучени..

Одмах после светског рата, |една млада жена у некој енглеској паланци погреши с једним савезничким војником црне коже. Оду најзад ти француски колонијалци, па с њима и онај снажни црни младић. Али његова бела љубав ускоро примети, са ужасом, да она грешна веза није остала без последица. Дуго није знала шта да ради и само очајавала, а најзад отишла лекару и поверила му се. — Доцкан сте дошли! казао је лекар и забринуто вртео главом. — Па шта мислите, докторе, хоће ли дете бити црно? — Нема сумње, госпођо. — Тешко мени1 Шта ће бити, када мој муж види дете1 Стари доктор је поћутао мало, па се осмехнуо јер се сетио нечег. — Покушаћемо, — рекао је најзад. Ви, знате, госпођо, да псстоји веровање, које наука није убедљиво демантовала, да жена у благословеном стању, ако се уплаши од неког пожара, па се удари по образу, рађа дете са црвеном кожом. Или чак, ако гледа не^о лепо дете, добија лепу бебу и обрнуто... Видите, у овој мојој улици држи радњу сајџија Бил. У излогу стоји један старински сат: неки црнац који на лицу има сказаљке и бројеве. . — Знам, па? — Па сутра увече, када рсао обично пођете са мужем у шетњу, ја ћу вас као случајно срести и ми ћемо поћи заједно овом улицом. Када стигнемо до часовничарског излога, а ви се направите као да сте први пут угледалА оног страшног црнца у излогу, па једном викните уплашено и падните у несвест. Ми кемо вас пренети кући, а када се вама учини да је време да дођете к себи, ја ћу речи вашем мужу да овај случај с обзиром на стање у коме се налазите, може имати рђавих последица... — Ах, докторе... Бићу вам захвална до гроба и— У реду, у реду, госпођоДва-три месеца доцније, родило се дете црно' као угаљ. Када се све свршило, показали су мужу црно новорођенче. Он га је, мало збуњено, загледао, а онда се задовољно насмејао и казао доктору: — Хвала Богу, докторе. Добро смо још прошли. Ја сам се бојао да се сирото дете не роди са сказаљкама на носу„.

— Немци су ударили на Пољску. Зло Ђе се провести. То је њихов крај.