Бодљикаво прасе

Страна 2

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 3

Откривање важне дмпломатске преписке мзмеђу САД и једне с&едњо америчке земље Њујорк, децембра. — (Од

нашег специЈалног дописника). Ваш дописник имао је данас прилику да види важну прециску између Сједињсних Америчких Држава и једне мале земље у Средњој Америци, поводом тражења САД да јој све земље западне хемисфере упуте најхитније сву могућу помоћ у ратном материјалу. Та дипломатска преписка изгледа овако: „Господине претседниче! Влада Сједињених Америчких држава има част да Вас замоли да јој најхитније доставите сав ратни материјал који можете одвојити. Овај ратнч матери јал Савезна Влада употребиће за одбрану целе западне хемисфере, па према томе и за одбрану Ваше земље, којој имамо част да се обратимо за ову помоћ. Нарочито молимо да нам упутите све расположиве тенкове (борна кола), пошто наша продукција још не задовољава потребе. Изволите, господине претседниче... (и т.д.) За Владу САД" (потпис нечитак) ОДГОВОР: „Господине претседниче С.А.Д., У вези Ваше уважене ноте, извештавамо да Вам можемо ставити на расположење једну четвртину наших тенкова. Надамо се да ће Вам корисно послужити. Изволите..." (и т.д.).

НОВА ИОТА: „Господине претседниче, Четвртина броја Ваших тенкова недовољна нам је Молимо за већу количину, јер су ти Генкови потребни за... (и т.д.... и т.д.). ОДГ0ВОР: „ГоспоДине претседниче, У вези Ваше уважене нбте, извештавамо Вас да је влада одлучила да Савезној Влади стави на расположење половину својих тенкова. Телеграфишите да ли Вам је то довољно. Изволит«"... ТЕЛЕГРАМ: Недовољно. Шаљите више. ОДГОВОР (ТЕЛЕГРАМ): Одлучено да вам се пошаље три четвртине од укупног броја тенкова. ТЕЛЕГРАМ: Недовољно. Шаљите више. ОДГОВОР: „Господине претседниче, Ценећи Ваш рад на одбрани западне хемисфере, решлли смо да Вам ставимо на расположење све наше тенкове. Надајмо се да ће они корисно послужити одбрани Америке. Изволите, г. претседниче (и т.д.). ТЕЛЕГРАМ: Сјајно! Шаљите их одмах. Јавите колико их имате. ОДГОВОР: Оклопне трупе наше земље састоје се из четири тенка, модел 1917 године.

ВДШИНГТОНСКИ РДЗГ0В0РИ

Време данас Непромењено СрбиЈа: Време се ни ове недеље није промснило. Повољни ветрови разгоне и оно мало облачака ако се где-где појаве. Време ћс се још више пролепшати. Иноетранетпо: Нове снажпе буре на свим океанима, које претстављају праву опасност за све енглеске и америчке бродове. (Прогнозу времена за ндућу недељу објавићемо идуће недеље). Наша пошта

Папучићима: — Таман етв мислили да више никада нећете доћи под папуче својих љубљених женица, кад оно — на ђавола поново дозволишв прода|у папуча. Бог нек вам је у помоћ! Дирису: — Прочитали смо У новинама вашу изјаву, којом покушавате да укратко ликвидирате аферу Кукић. Заборавили ста при том само једно: у ШпаниЈи постоји народна пословица која гласи: »Потковица која звекће нема клинца.« • Страхињи Јањиђу: — Аман, пошаљите ввћ једном и за Бвоград пелцер од тв ваше дреноваче. Ваљда би то помогло да се и овде наЈзад етанв на пут »црној берзи«.

НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ У СЛИЦИ ■ТЕРАЛИ ЛИСИЦУ ..

„а истерали вука«

еки с бп&зои

Па оаиј, шта мислиш о Јалаиу I Да смо нсшто мислили, не би га изазивапи-. Сад Јо касио!..

— Ово је моЈ лрвдак Никола пл. Гринфелд, коЈи је 1527 годинв погинуо у Мохачкој битци. — Видео сам га аећ.. прошле недољв био је у једној антикварници. ❖❖ — Милостива, из болнице Ја»љ?Ју да Јв милостиви господин настрадао у аутомобилској несрећи и да му Јв ампутирана лева нога... — Телпфоиирајтв одмах обућаРУ да умвсто нарученог пара *>• зради само десиу ципелу? ♦>♦> — Ви ств врвдан човек, рвче један свомв суседу, преклане иачинили сте и додали вашој кући три собо и куЈну; лане сте додали Још двв собе и шупу, а оае годинв изглвда да сте се зауставили. — Нв, оав годиие сам додао интабулециЈу. ❖❖ — НомоЈтв очаЈавати, каже управник казненог завода новом робијашу. Оаде ћв вам св дати прилика да радите неки занат који најбољв знатв. — Врло добро. Нисам знао да и овде може да се краде. ❖❖ — Железничка пруга проћи ћв кроз средину ваше кућв. — И ви мислите да ћу ја устаЈати да отварам врата саима >озовима. ❖❖ Жона: — Кажи ми, молим те, зашто прироћуЈош вечеру у хотвлу, а но код куће? Муж: — Врло Једноставно, драга моЈа, кад ми буде досадно, моћи ћу да одем кући.

Мали одрпанко проси: — Молим вас, дајте ми неки динар, господине, — Јеси ли гладан? — НиСам, али мој тата је жеДан. ❖❖ — Ја те толико волим, драга моЈа, каже муж жени, да бих желео да све болести који би ти имага узмем на себе: бол зубз, бол у стомаку... — А ако буде суђено да останем удовица? — п то бих узео на себе: осгао бих удовац место тебе... ❖❖ — Дакле, госпођицв, вечерас у оеам код Та-тв... — Код тате? Значи ви ме проситв? — Не, него да се састанемо на ћошку код Та-те!.. ❖❖ Скупили се гости код попа на славу. Кмвт хтео да наздрави Домаћину, па рукавом од гуњца »акачи чашу с вином и проспе. — Добро Је, добро! Ту је срећа, где се вино пролива, тешио га поп. Док су тако разговарали, попов синчић отрчи у подрум те нв највећем бурету одврне слааину. Затим се врати међу госте и викну још с врата: — Тата, тата, да аидиш колика |е срвћа у нашем подруму! ❖❖ — Шта претставља ова слика: излазак или залазак сунца? — Залазак. — По чему ти то видиш? — Ни по чему, на слици, али знам сликара. Тај никад не устаје пре једанаест часова.

— Драги моЈ, ти си леп чове«, али каква штета што ти Је нос тЛ». ко искривљен! каже бокеару и.<»гова жена. — А, не мари то иишта, |а сам' Јо1Л млад и моја каријера није завршена, па се надам, да ће ми 18 други ударац исправити. — И Ја тако мислим... ❖❖ — Па шта |е то с вама, МариТ Зар не чуЈете да звоним читавиХ пет минута? — Госпођа има право, али Ја' сам три године била телефонисткиња а неке навике се не губе лако. I ♦♦.»♦♦ ^ — Кажу да Је ракија више убила људи него Наполеонова во|ска. — Може бити... али Ја ипак више волим ракију. ♦♦♦.♦♦ — Коју заједничку одлику има|у еви класици? — Сви су мртви. Један стари стриц, када је био1 на самрти, позва све своје синовце и рече им: — Ви сте сви ваљани младићи? Је ли тако? — Разумв св етриче! — Ви сви имате добро срцв И милосрдни ств, јелда? — Дабоме, одговорише они у глас. — Е, то ми се допада. Умрвћу миран, а саоју имовину ћу завештати сипотчљи. ****** •— Јучв сам те видвла на чамцу са Ввљом. Како ств св проввли? — Нв питаЈ, Он св тако понашао, да св више никад нећу с њим возити на |езеру. — Шта |е радио? — Цвло време је само веслао. — Ко |е овде газда? — Ја! Моја је жена умрдд.