Бодљикаво прасе

Страна 4

бодљикаво прасе

БројЗ

Украџени кице&и

Због прављења нереда на улици, млади богаташки син провво је један дан у затвору. — Било је врло неугодно тамо, прича он оцу. За јело су нам даги само хлеба. — Треба да будеш поносан, каже му отац. То ти је први поједени хлеб у животу коЈи су сам заслужио. ♦♦♦♦♦♦ — Кога је рода јаје? — Молим, господине, то може да се зна тек кад се из њега излеже пиле. ❖❖ »Од рођења па до гроба најлепше је ђачко доба«. Имао је пуно права када је то казао, један наш песник. Доба, потпуно наивних и веселих догађаја. То је време, које је, верујем, сваком у најпријатнијој успомени остало. Један познати политичар још у почетку свог школовања био је одвојен од својих родитеља. Најпре је становао код једног пензионера, а затим, када је пошао веК у гимназију и постао старији, узео је једну собу на периферији Букурешта, и становао као самац. Прошао ја први, а он још на беше добио новац од куКе. Зато седе и написа оцу писмо: — Драги оче1 ие доспевам од учења да ти пишем. Пошаљи ми пет стотина леја. Доскора »ише1 Твој син. — Драги сине, — одговорио му отац — ни ја немам вромена. Ша. л»ем ти за то само две стотине. Наскоро мање1 ♦>♦♦♦ — Драга, пре ио што вас пољубим, хоКете ли мм реКи искрено да ли имате грип? ♦>❖ — Мицо, да ли оео дивно сумце каже штогод? — Да, данас је одлично време за сушење рубља. ❖»> — Ево, попијте једну чашмцу за моје здравље. — Ви изгледате врло рђаао, па би требало да полијем неколико чашица. ❖❖ Жена: — Нека те ђаво нос>Н Муж: — Видиш, ја сам мнсго бољи од тебе... Ја желим да те добри Бог што пре узм». ♦>❖ — Јели истина, господине докторе, да болесници од ове болести често умиру? — Не, само једанпут!

Т рансформирање једног наслова

^сСР

Уад.у<нс и п&ирека Дођу учитељу изненада гости на испит, а он није имао довољно столице. У први мах му је било непријатно, али се брзо сетио: — Деде, ти Милане, рече једном одраслом ученику, привуци ближе магарећу клупу, нека поседају господа! ❖♦> _ Један човек после поноћи долази пијан у кафану, тражи телефонски именик и претура по њему. — Шта тражите? упита га келнер. I — Тражим своју адресу, да бих могао да идем кући. ! ❖♦> _ — Шта1 Вн нисте још ништа чи. тали од Гетеа? — Не! Зашто да се журим кад јо он бесмртан! ❖❖ Неки неверни муж добија ључ бавна писма од своје драгане. На великој је муци, јер не зна где да их сакрије. Жена му је љубоморна и увек претура по његовим фијокама и џеповима. Очајан, пожали се он једном пријатељу. — Ствар је доста тешка, реча му овај. Али има један начин: сакриј писма у кошуље које нв•^зЈУ дугмади. Жена их тамо нв4 *»е никада тражити. ❖❖ _ — Баш је страшно на опернВише волим драму. Кад на дра ми спавам, не смета ми бар му^ зика. ,

ОС^

❖»♦♦ Мало хијенче доноси једну кост својој мајци. — Је ли ову кост видео тво§ отац? упита га она. — Јесте. — Онда можеш да је бациш. Нема више шта на њој да се поЈвде. ❖❖ Винарски трговац се захваљује уреднику једног дневног листа: — Ви сте у своме листу похвалили моје добро вино. Одлучио сам да вам пошаљем једно аковче, у знак благодарности. — А не, одговори му уредник, немојте се трудити: ја пијем само добра вина, којима нису потребне новинарске похвале. ИЗГУБЉЕНИ СИН — Мој син ме баца у велику бригу... он има срца, има обзира... добар је! — Хм, заиста, рђаво Ке завршити. Р<а6ајло&и

равајло и музика