Бодљикаво прасе

&иш1ж бвз бпЗзе

— Зар нв, господине, ца ова глумица игра испод ваке критике. — То је моја жена. —- Овај... хтео сам реки, она игра добро, али је комад скандалозан. — Комад сам ја написао, ј ♦♦♦♦♦♦ — Кад сте толике паре уложили у припреме за забаву, мора бити да сте имали велики дефицит? — Какав дефицит, човече! Доплатили смо још хиљаду динара. ♦♦-:♦ Француски сликар Јасент Риго! (1659—1743) радио је једном портре неке отмене даме која је имала прилично вели«а уста. Сликар је за време рада приметио да дама чини огромне напоре, испија се и пренемаже да би јој уста изгледала што мања. Ригоу је то најзад досадило. — Немојте, мадам, мучити своЈе усне. Ако вам будем могао учинити услугу ја ћу ваш потрет завршити без уста! ❖♦♦♦ Девојка је већ сат и по чистила под у трпезарији. Сметала ми је У раДУ. јер је непрестано ударала четком о врата моје собе, те јој најзад подвикнух: — Та престаните већ једном са тим бесмисленим послом! 1 Али моја ми жена даде руком знак: — Не мешај се у кућни посао. Под мора да буде сјајан и чист да се са к>ега може јестА. Чишћење је продужено. Око подне посао је био готов, и чуо сам како постављају сто у трпезарији. Уђем и само што сам сео а девојка већ уноси чорбу. Али само што је прешла пре«о прага, /оклизну се на углачаном паркету; од страха је крикнула и испусти чинију са чорбом. Моја ме жена ужасно погледа стрепећи од мојих прекора. Али ја се нагох према њој и да је умирим рекох јој: — Драга моја, ти си најмудриЈа жена на свету. — Ја?1 — Ти си знала да ћемо данас ручати на поду, па си зато наредила да се под добро очисти. ❖❖ — Још ми никако ниси рекао разлог због кога си престао да пијеш. — Ах, остави, жено, Уосталом, ако баш хоћеш да знаш, било је то овако: Кад сам последњи пут дошао кући пијан, била је код тебе твоја мајка. Видео сам је дупло и од страха да ми се то још једном не деси, престао сам да пијем. ♦♦♦♦♦♦ — Оптужени, ви овде одговарате да стг ишамарали тужиоца усред бела дана на Славији. Не увиђате да сте при томе ишли сувише далеко? — Наравно да увиђам. Требчо сам да га изударам још на Теразијама. ❖❖ — Несре.ћнице1 А с ким си погрешила? — Незнани јунак, мама... <«»♦♦ — Јесте ли криви или не? — Нисам крив, господине судија| — Јесте ли били кадгод у затвору? — Нисам! Ово је уопште прзи пут да сам крао.

Било је Једном нвко вввело друштво код Ствоана Сремца машег најбољег приповедача. Разговарало се о нечитким рђавим рукописима књижевника. Сремац је признао да има страшан рукопис и да га уредници ради тога грде, јер слагачи у штампаријама имају муко док одгонетну његово шкрабање. На то је неко из друштва приметио да и један познати тадашњи критичар има такође врло нечитак рукопис. — Да тачно је то пријатељу рече Сремац — али ипак постоЈи нзвесна разлика између мог и његовог рукописа. Јер оно што таЈ критичар напише, остане нечитко и кад се штампа! ❖❖ Ђура Јакшић познати наш пвсни к задавао Је доста брига ондашњим уредницима листова, јер им није на време слао рукописе. Једном приликом посети га неки уредник и затече га врло замишљеног. — Што си се Ђуро тако замислио, даћу ти динар ако ми кажеш шта мислиш, — То не вреди ни Један динар! — Па добро, на шта мислиш? — На тебе, драги пријатељу.« одговори Ђура ЈакшиК, смешећи ♦♦-♦♦ — Зашто сваком госту нудите телеће печење? — Зато што бисмо морали да га поједемо у кујни. ♦♦—♦♦ . Аврам је избацио књиговођу који је већ петнаест година 610 код њега у служби. Питају га зашто је то учинио: — Знате, каже Аврам. видео сам га пре неколико дана како се љуби с мојом женом. То ми је већ било сумњиво. А кад сам јуче нашао једну грешку у главној књизи, то је већ било сувише. Морао сам да га избацим. ❖❖ — Чекај, магарче, ето ги за сваку јабуку коју си ми украо по један шамар. Дечак, пошто је добио пет шамара рече: — Сад још имам да примим две јабуке. ❖❖ Један ратни богаташ тражио Је мужа за своју ћерку. Овако је формулисао своје захтеве проводаџији: — Набавите ми мојој кћери мужа. Не треба да има новаца. Моја кћи има. Не треба да буде интепигентан, јер је моја кћи интелигентна. Не треба да буде ни леп, јер је моја кћи лепа. Једино треба да је поштен. За време страшне буре један путник наслонио се на ограду брода и страшно повраћа. — Да вам донесем нешто? пита га услужни морнар. — Да, донесите ми одмах једно перче земље. ❖❖ Судија пита једног разбојника: — Дакле, ти си тога несрећника убио зато да би га опљачкао? — Јесам, господин' судијо. — Па зар ниси могао да га убијеш? — Нисам могао, јер је викао. Иначе, господин судија, и ја сам мислио исто као и ви. ♦♦—♦♦ — Како! Ти се враћаш кући без уловљене дивљачи? Да ниси случајно заборавио код куће метке? — Не, него новчаник.

ЕОДЉИКАВО ПРАСЕ Стрвна 3

Разлог уображености

— Ма, што је овај кодигао оволико нос> — Није чудо... добио је пола кила масти од »Дириса«. Нису за њега

— ГТраво да вам кажем, једина помоћ коју ввм ми, Енглези, можемо за сада сте одавање тајне хаца се успешно може повлачити.

— Бирајте господине, наш избор шешира Је одличан. Свет: — Хвала, ни један од ових не припадају ми. Задржите их за вас. Московска конференција