Бодљикаво прасе

Строна Ђ БОДЉИКАВО ПРАСЕ

I Равајлов сан и јава

<у иШЕЉЕ^иШЕЉЕ

— Какве доказе можете поднети да сте ожењени? — Поаредв по глави и рукама. ❖❖ — Зар се ие бо|ите, да би нас неко овде у шуми могао напасти? — Не, госпођице, ја имам две прве награде за брзо трчање. ❖❖ — Мора се признати да су жене у већини случајева лепше од мушкараца. — Па природно! — Није природно, него вештачкн. ❖❖ — Послала ме мама, ако можете да јој позајмите свој радиапарат. — Зар у ово доба ноћи хо^е да слуша музику? — Не, напротив, хтела би мало да спава. ❖❖ — Ако послушам свога лекара, мораћу да гладујем читаву недељу дана. — Зашто? Зар он лечи гладовањем? — Не, али тражи унапред да му платим хонорар за шест визита. ❖»> Члан кварта: — Узалуд поричете1 Признајте да сте ви украли овоме господину мотоцикл? Крадљивац: — То ни)е тачно! уосталом претресите ме1

Два приЈатеља разговарају: — Ја мислим да ништа горе на[ свету нема од жене која уме, о не{\0 да кува! — Вараш се1 Ја мислим да нема ништа горе од жене која но уме да кува, а ипак кува! ❖❖ — То ,!е збиља страшна нвправда. Тата ми је написао задатак и ја морам због њега да седим у затвору, јер је био рђав. ❖❖ — Да ли ме је ко тражио тагефоном у току дана? — Јесте, господине. — Ко? — Нисам познала глас, али обећала сам му, за сиаки спучв} да кете му послати једну отпваТ У❖❖ — Шта ради Аферић. Нисам' га одавно видео. — На робији је. — А његов син? — Он га с времена на враме посећује на неколико месеци. ❖❖ — Чуди ме да |е стакло на једном прозору разбијено, а на другом ни]е, иако их биЈе град подједнако. — То ти је, пријатељу, због тога што је ово отпорно стакло израђено у домаКим фабрикама. ❖❖ — Драга, Још један сасвим кратак пољубац! — Добро, али знај да ке ми се отац вратити кроз Један сат|

ЖЕЈБА

ДВОСМИСЛЕНО

ИСКРЕНОСТ Отац: — Шта, сине, радите у школи? Син: — Чекамо кад ћемо кући. ИЗ РЕДАКЦИЈЕ Уредник: — Немогуће је прочитати ваш рукопис. Што не откуцате своје песме на машини. Песник: — Кад бих знао да куцам на машини, мислите ви да бих ја писао песме?

ЉУБАВНО ЗАВЕТОВАЊЕ — Најдража моја, волиш ли ме заиста? Пристајеш лн да делиш моју судбину? — Пристајем, л>убави! Твоји повериоци нека буду отсада и моји повериоци!

НЕСПОРАЗУМ Кроз „Митићеву" радњу лута унезверено један господин и гражи некога погледом. Најзад прилази једноме продавцу: . — Господине, каже он, нзгубио сам жену. — Први спрат лево, одговара продавац. .Тамо је одељење за цршшу. ПРОТЕСТ Један стари управник зоолошког врта премештен је за професора гимназије. Није му то право, па се жали: — Баш они у министарству ле знају шта раде. Зар им није јасно да је мени место једино у зоолошком врту?

У РЕСТОРАНУ Пашто је поручио келнеру шта да му све донесе за ручак, један искусан кафански гост додаје: — Само, молим вас, иаснију чорбу, а поснију воду.

СУПРОТНО — Кад јашем, увек после тога осећам болове у глаави. А ти? — Болове у глави? Не._ напротив— далеко од тога!

СПАСИЛАЦ Ватрогасац: — (свом колеги). Код јучерашшег пожара опет си се лепо извукао. Нисам те видео да си прстом мрднуо. — Охо! То није истина! Ни мање ни више, већ равно осам писаћих машина бацио сам кроз прозор.

ЛЕПО ВАСПИТАНО ДЕТЕ — Мама, у које сам се ја доба родио? — У поноћ, сине. — Надам се, мамице, да те тада нисам пробудио.

Из америчког рацио-програма

СлушаЈте на свим америчким радио-станицама нов сЈаЈни шла* гер: вГуд-баЈ ХаваЈи«_

ХРИСТОССЕРОДИ!

Заједљиво

— Дивио изгледате данас, госпођо! — Жалим што то не могу и Ја за вас да кажем. — Имате право... Ви не лажете као Ја.

— Јел' ти се испунила коЈа жо- _ Хтео сам да ти донесем Јела из детињства! дног ма | мунв> д раг а, али капе— Јесте... Кад сам био мали тан ниЈе дозволио! мати ме Је увек вукла за косу _ Не мари ништа, драги! Шта па сам ув.ек желео да Је немам. ^е ми мајмун, кад си ти ту! УРЕДНИШТВО И АДМИНИС 7РАЦИЈА НАШЕГ ПИСТА ЖЕЛЕ СВИМ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМД ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ * СреРиш дажић !