Бодљикаво прасе

На раснрсници Као што је познато, прелази преко улица у Београду нарочито су обележени.

— Ама, веру) мм, бре господмне, кмсам вмд'о оне ч»впи*е, Богв мм_ — ћут', бро!.. Да «у банке тм би и' вмд'о, »II

ХЛАДНОКРВНОСТ — Господине! Господине! Не>ећа1 Ваша госпођа и ваш шофер изгорели ду ваједно са аутомобиломЈ — Ах, не узрујавајте се, сви су осигурани! ТРАДИЦИЈА Туиачи учитељ деци шта је традиција и објашњава да се иста преноси с оца на сина, с Јздлена на колено. После предавања запита једног ђака да му каже пример традиције. Малишаи устаде и каже: — Панталоне. КЕГОВА НЕСУЂЕНА — Видиш, то је та девојка коју мислим да узмем за жену, али на жалост, њена породица ј« томе противна. — А она? — Она је на страни породице. КУШЊА — Тата, када вечерас дође г. Јовановић, ја ћу му отпевати нешто. — Добро, кћери, боље је да благовремено ставиш његову Аубзв на |Пробу.

логично Један професор држи предавање о алкохолу, па каже: — Да је алкохол шкодљив, видимо на сваком кораку. Узмимо иапример магарца. Ставите пред њега једно ведро вина и друго вапуњено водом. Шта мислите, шта ће магарац изабрати? — Воду, чује се један глас из публике. — А зашто воду? — Зато што је магарац. У ТОМ СЛУЧАЈУ, ВЕРУЈЕМО — Где вам је шеф? —■ Руча. — Хоће ли то дуго трајати? — Не1 Од данас руча са своЈом госпођом. ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ Младене, виче игуман манастирском момку, данас ћеш да закољеш и испечеш ћурку за ручак. — Опростите, оче, али данас Је петак, каже момак. Баш ти хвала, синко, пгго си се сетио. Само ја не волим што си тако брзоплет. Други пут се држи оне лепе пословице „Испеци па реци", посаветова га игуман.

о&е неф&м Удружеио позориште: „Куку Тодоре", у главноЈ улози сијамски близнаци Рузвелт—Черчил. „Циркус Москва": Још врло кратко време „друг" Стаљин балансира на жицк. Позориште Лондои: Трагеди ја „Брачни троугао" у главним улогама: (Млада женица Вини) Сир Черчил, (Њен муж Соса) „Благородни" Стаљин и (Нзен љубавник — Сам) Мистер Рузвелт. — Дирљива трагедија о животу једне старије жене која се под старост упалила и желела да се еманципује. Седећи на две столице и обећавајући час мужу а час љубавнику љубав до гроба, она је на крају обојицу изгубила. Плакање дозвољено. у Игралиште Једиисгва": Туча у три чииа са или без хепинда (зависи од полиције). Диригује публика моткама и пивским флашама. Ссиииар: Не ради до нове крађе. Циркус Ј>адно-Ј1ондои": Ради прикупљања материјала за нове бомбасте лажи радиће само у уском кругу. ^еразиЈе: Батињање шиекуланата радиће безпрекндно.

Разговарају два господина који од њих има бољег кројача. —• МоЈ кројач, рече један, пре кретког времена преврнуо ми је старо одело, и нико не би казао да Је преврнуто, тако лепо изгледа. — НиЈе то ништа! одговори други. Мој кројач ми је јуче испеглао панталоне и нико не би кезао да су испеглане. ❖❖ Гост: — Имао сам само Једно парче рибе, а ви сте ми урачунали целу рибу. Келнерица: — Извините, али то ■?« обичај хотела! Гост: — Добро је онда што нисам поручио говеђину с реиом! ❖❖ Даца: — Зар миЈе лепв ова хаљина коЈу сам добила за аој двадесети рођендан? Наца: — Дивна, али да ли |е већ тада била та иста мода? ❖❖ — Мама, да ли је много тешко задржати тајну за себе? — Не знам, дете моје, нисчм никад покушала.

— Зашто, Перице, нис* купиз папир у мојој радњи? — Зато што ви нисте још ниј^ дан мртвачки сандук наручилм од мога тате. ❖❖ Једна америчка филмска звезда тражи да јој се изда пасош. — Удати? упита чиновник. — Понекад! гласио је одговор. ♦♦♦♦♦♦ — Закуни ми се у најмилиЈе што ти је на свету да ме еопиш. — Па, добро! кунем ти се у мој футбалски клуб... дв т* волим. ❖»> — Ти много пиЈеш. — То чиним да бих мо.-»о де заборавим! — Шта да заборавиш? — Већ сам заборавио? ❖❖ — Мојв Је жена врло празно* верна! — А тек мо]а! Она чак и трмнаести наставак романа пре^-сз«« ❖❖ — Сад сте ми већ три месеца дужни кирију. То не може тако да остане. — И не^е. Идућег првог би^« четири месеца.

ЈЕДАН ПАМЕТАН ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР — Ало, ко је тамо? — Браћа Гринхут. — Али који? Да ли ја говорим с вама или с вашим бра- « том? — Са мојим братом. — Е, онда извините, ја сам хтео да говорим с вама.

ЈАКО СХВАТЉИВО — Ви, господине, као за ииат, скоро један сат имате телефон у руци, а нисте рекли ниједне речи. — Да, говорим са својом женом. ЗБОГ ОБРАЗА Дошао Личанин у Београд, па нашао неке земљаке. Ови га једва дочекали, па га свукуда воде и чашћавају. Гори човеку образ, па би и он нечим Јевтиним почастио, али земљаци не дају. Седну најзад на трамвај и поведу га да му покажу Калемегд л:. Плати један кондуктеру карте. Личанин се примаче па шапатом пит~: — Шта плати? — Четири и по динара. Тад Личанин викну кондуктера: — Еј, тн с торбом, дај нам свакоме још по једну!

— Меришем бре, а не смридм. Ја сам се |утрое на|'о пр«. печења. а тм!

се*ег печења, а ти!