Бодљикаво прасе

Б Р°1 6 БОДЉИНАВО ПРАСЕ Страна 8

РОМЕО И ЈУЛИЈА1942

Увђуок и

БЛАГОВРЕМЕНО

— Пази ону дугачку и мршаву девојку која стоји тамо... — Она је била дугачка и мршава, али сада је дугачка и витка. Баш је недевно наследила милион долара. ❖❖ — Ви не можете добити премију због смрти вашега мужа. Он се осигурао само против пожара... — Да, али он је спаљен у крематоријуму. ❖❖ Једна жена обраћа се бироу за послугу: — Ви сте ми прошле недеље послали једну куварицу. — Чини ми се да јесмо. — Е, онда нека изволи ваш директор на вечеру кј Д мене... ❖❖ — Помисли, мој муж је покупио сав новац из бебине »шпаркасе«. — Безобразник. — И то баш кад је у каси било таман за мој нови шешир. ❖❖ Младик је дуго чекао на своју вереницу. А када се најзад појавила, рекла је она мрзовољно: — Опет си дошао необријан1 — Али, драга, био сам обриЈан када сам дошао овамо. ❖❖ Николић је остао матор момак, јер је био врло малог раста. Ниједна девојка није га хтела. Једаред у друштву поче један његов школски друг да се шали: — Зашто се ниси оженио? Зар те ниједна девојка није хтела? — Није баш тако одговорио је НиколиК. Напротив! Обожавао сам некад једну врло лепу девојку која је због мене хтела чак и да изврши самоубиство. — Је ли то могуће? — Још те како! Рекла је: кад бих морала да се удам за Николи^а, извршила бих радије самоубиство. ❖❖ Излетници стоје на рубу кратера једног вулкана и чуде се. — Хтео бих да знам, како је овај велики отвор постао. — Па видите пре много година, једном Скотланђанину пао је у бунар Један пени. Па је човек тражио и копао, копао толико, док није ископао ову огромну рупу.

Прича без речи

_ Добро је што сте дошли да ми оправите централно грејање. Већ одавно муку мучимо. — Не, госпођо, ја сам дошао да вам олравим леденицу.

НЕМА ВИШЕ ДЕЦЕ Професор: — Кажи ми једну реченицу у прошлом времену. Ђак: Тата је купио златан сат. — Сад кажи то исто у садашк>ем времену. — Сат је у заложној банци. МАЛИ НАИВКО Перица је имао ружну навику да стално чепрка нос. Да би га одучили, рекли су му да ће од тог сталног чепркања постати страшно дебео. И Перица се одучио од тога. Једнога дана возио се он са оцем у трамвају. Преко пута њега седела једна госпођа у другом стању. Гледао је Перица, гледао, намигнуо оком и насмејао се од задовољства. Госпођи би најзад то непријатно, па га упита: — Је ли, што се смејеш? — Знам шта си радила кад.си тако дебела!

У ЈЕДНОЈ КАФАНИ — Келнер, реците ми кад мењате ове чаршаве? — Не знам. Овде сам тек три месеца. ТЕЖАК КАЖЊЕНИК Судија: — Јесте ли веК раније били кажњени! Оптуженик: — Ожењем сам, господине судијо. И ОН ЋЕ БИТИ ДОБАР БАНКАР Син једног банкара каже оцу: — Тата, позајми ми десет динара ,али ми дај само пет. — Како то, сине мој? — Па тако, ти ћеш ми бити дужан пет динара и ја ћу теби пет, па смо квит. ПРЕД СТАТУОМ ВЕНЕРЕ МИЛОСЦЕ — Тата, шта претставља ова жена? — Видиш, ћерко, и она је гризла нокте као и ти, па је онако прошла...

— Ух, нисам знао да је ова девоЈчица вереница неког боксера. Једном алејом иде пијаница посрћући. Кад год удари о неко стабло, он уљудно скине шешир и извини се. Али то се тако често понављало, да му се најзад, ова уљудност досадила. Он замишљено стаде и штуцајући замуца: — Мислим... да би било... паметниЈе... да сачекам док прође ова демонстрација! ❖❖ — Овако ужасно време напољу1 А жена ми је изишла без кишобрана. — Не брини, она ке се већ склонити у неку радњу. — Па то Јв баш оно, чега се највише плашим. ❖❖ — Господине докторе, да ли је ваша метода за лечење стидљивости заиста сигурна? — Шта да вам кажем! Јуче је дошао Један од моЈих пациЈената и покушао да од мене узма на зајам хиљаду динара. ❖❖ Учитељ (објашњава деци разлику између љубичице и руже: — На улици децо видите Једну дивну даму, лвпо обучену, подигнуте главе — вто то је ружа. А иза ње иде мало створење оборене главе... Мали Милан упада: — Ја знам, господине, то је њен муж... ❖❖ Звоно на улазу у душевну болницу зазвонило је у поноћи. Кад је вратар упитао ко звони, неко је одговорио: — Ја сам. Напрасно сам полудео, пустите ме у лудницу! — Па зар -ови! Е, баш сте луди! ❖❖

— Шта кажеш) Пет година робиЈе добио си за Један комадић конца. — Јесте... Само несрећа Ш10 је на том концу била нанизана бисерна огрлица.