Бодљикаво прасе

п 'Страна 3

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 9

Странац у Америци

НШ • . : : 1 , ■ . ! ' 'Н ; /' М I } џ гГ

■ , \Јг V Л Ч - * '

— Зар иијв величанствен овај наш споменин слободе? — Да. И нод нас у Европи подижу се споменици умрлима. Са нонференције у Риу

— Но Је против објаве рата НемачноЈ, нека устане.

Иисмо- ЊурриО' Еликсир истиие ч најопаснији проналазак за Америку

— Милв, хоКеш ли да простанеш да аучвш Мачку за реп? — Не вучам је, мама. Ја ја саме држим аа реп, • он» ауч«.

Профееор: Милане, твој задатак Је пун грешака! Ђак: То су грешке младЛсти, каје иш и&шиац/.

— Колико л>уди радв у вашем надлештву? — Па... тако... половина.

Милиони Американаца тражв да се са тржишта одмах повуче такозвани »еликсир истине« проналазак неких довитљивих људи, а тај свој захтев образложавају јаким документима: Муж^ случајно или намерно, дода својој лепшој половини, уместо лимунаде, чашу еликсира истине, ко|и и најзатвореније особе натерује да јавно изнесу, без икаквог устручавања, све своје грехе, а жена одмах проговрри: — Ти мислиш, вероватно, драги Џоне, да сам највернија жена на кугли земаљској, а ја, право да ти кажем, сматрам да си ти најнаивнији муж откако је света и века: знаш ли, молим те, шта смо ја и твој пријатељ Џим радили док си био у Чикагу? Уосталом, немој много да се нервираш — нисам Ја верна ни Џиму. Налазим, искрено да ти признам, да је Томи много отмениЈи и згоднији кућни пријатељ... Додуше, није рђаа ни Макс то ти могу реКи на основу непосредног искуства... Што се пак тиче Дугласа... — Имаш ли Још дуго да их набрајаш? — упитаће суморно супруг, обливен знојем, после оаако искреног признања. •— Имам материјала Још за два и по — три сатаМуж, кога Је већ пробио десвти зној, нервозно узима са етола чашу и кобном погрешком испија остатак еликсира истинв што га, за трен ока, чини необично рвчитим: — Мани се тих твојих прича, драга моја! Малочас си споменула моЈ одлазак у Чикаго, где сам као бајаги био послом... Ако сматраш да је двсетодневни роман са играчицом из варијетеа посао, одна те заиста нисам елагао.,, Уопште, право да ти кажем, нема у ЊуЈорку скоро ни једне лепе играчице коЈој нисам остао у приЈатноЈ успомени, јер сам толико дарежљив да са сваком потрошим две од три хиљвД® долара — због тога ниси могла добити ове године нову бунду... Могао бих дуго да ти причам о томе, али морам да журим — чекају ме партнери. —- Зер ниси обећао да неКеш играти покера? Могу, уосталом, да те утешим: ситан покер уопште више не играм. — Дакле, то су те твоје пословне седнице? — Немој да се правиш још луђа иего што си: кад муж каже да има пословну седницу, свака ваљана жена мора рачунати е тим да |е прсреди нешто друго- верујем ад |е чак и Адам у разговору с Евом употребљавао тај мали трик... Попне се, рецимо, на трибину каклв политичар, попије чашицу еликсира истине и, уместо уобичаЈеног излагања о својим идеалним намерама и чистунству, почна овако: — Лако Је вама, господо! Ви номате ништа нигда па не морате бринути — шта кете с имовином. А шта *у ја, |адник? За»мљују*« вашем поверењу, сте-

као сам три мале кућицв — трЛ облакодерчика, па не могу да изиђем на краЈ са оправкама и кирајџијама... Мој чист годишњи приход не износи. ^и двеста хиљада долара... А трошкови су огромни: на једној сграни мора човек да заташка неку аферу, на другој да подмаже, на трећоЈ да замаже очи. Није лако у данашњим тешким временима испасти частан и поштен — кошта то пара! Или .рецимо, Рузвелт почне своЈ нови говор против Немачке, а он испадне овако: — Ако мислите да ми нисмо криви за овај рат, варате се. Ми смо подбадали Енглеску да уђе у рат, како би се дивиденде наших рдтних акционара повеКале, а сами смо најзад ушли у рат пошто смо то обећали нашим ратним лиферантима. Што се пак тиче покушаја увлачења у рат јужноамеричких држава, ради се само о могућности проналажец>а нове топовске хране и начина да се евентуални ратни неуспеси свале на другога. Ето, овако изгледају, у најкраКим потезима, последице употребе еликсира истине. У најдужим потезима, те последице изгледале би још страшније. Стога би било најпрепоручљивије да се израда тог ^еликсира забрани најодлучније. И да се употребљава само еликсир неи» стиие које сви Англосаксонци данас траже у огромним количинама. ' 1

МИСЛИ ЕОДЉИКАВОГ * ПРАСЕТА Боље [е веровати својим речима, него ли најречитијим туђим речима. Боље је туђу торбу носити, него ли с празном просити. '•* < О ВЕЛИКИМ ЛОПОВМА Осуда великог лопова кориснија је него осуда малог и стога што прва увек уплаши и велике и мале лопове, друга — само мале. Друштво, које не сме велике лопове да назове именом које им припада, на заслужује да се тих лопова ослободи. Гладан лопов никад на може да украде тако вешто као сит и пресит, За мале лопове увек са каже: »Украо је«. За велике лопове често се каже: " »Стекао је«.

Главни уредник: Светомир Сто* Јановић. Уредник за илустрације: ТеоДор Докић. Власник и издавач: Светомир Стојановик. Уредништво: Београд, Јекшићева 4-а. Штампа: Штампарија »Луч<ц Беогрод.