Бодљикаво прасе

Страка 6

БОДЉИКАВО ПР4СЕ

Бро) 10

X\ЛСалл, шалЕ /СкЈ&аљхм, БРааом

Трговац намештајв: Зар баш нећете да пођзте за мене? Госпођица: Жао ми је, али дала сам другоме реч. Трговац: Онда бар узмите код мене девојанку спрему. лок Један пас украо је говеђи језик, али га одмах ухвотв и одузму му плон. Сопственик језика се лути: — И ја то сад треба да једем, а ова га је џукела држала у њушци. Сопственик пса: Па и во га је имао у њушци, а то вам не смета. ЖЖ Она: Па ви ми причате само глупости! Он: Да бисте ме боље разумели, госпођице. жж Жена: Но, како ј« било на седиици? Муж: Изабран сам за потпратседника. Жена: Хм, опет као код ку^е. жж . — Ја увек носим шешире који одговарају мојој глави. — Онда значи да носиш тврде шешире. ЖЖ — Мицика, донесите ми други нож. Овај није чист. — Није чист, госпођо? Нож? Па ]а баш малочас секла њиме сапун... ЖЖ Чувар пруге: Забрањено је ики пругом. Путник: Дозволите, али на друму је опасније; има много аутомобила. ЖЖ — Сада Ке ме неко напасти, обрати се један пролазник жандарму. Браните ме1 — Ко ће вас нвпасти?! — Моја жена, чим будем ушао У ку^у. ЖЖ — Уввравам те да је Никола речит човек, јер кад сам га јуче посетио, да му тражим сто динара на зајам, не само да ништа нисам добио него сам морао ја њему да узајмим новаца. ЖЖ — Био сам код десет кро|ача, док нисам нашао шта ми треба. — Значи, тражио си кредит. ЖЖ — Ти имаш само једног брата? — Д«. — Па што онда твоја сестра каже да она има два! ЖЖ Господар (слузи): Сад сам вас ухватио, ви прислушкујете на вратима! Слуга: Господин се вара, ја само гледам кроз кључаоницу. ЖЖ — Ујаче, ти ниси ожењен? — Не, Перице! — А ко ти онда каже шта смеш, а шта не смеш да радиш. ЖЖ — Морао сам да се разортачим с мојим ортаком. Он је поткрадао муштериј«. — Па шта радиш сада? — Продужио сам свм. ЖЖ — Ово је најбољи лек за кијавицу. Дајте то вашем малом да шмрче. — Добро, г. докторе, али ако он и после тога кине? — Реците му „на здравље"!

'> -

крдеи цРжзБЕРзкЈЧнии БЧТИНДНТЧ ЈЕ ЗБОТ* ДТШЧШД .млЕкЈз сд воцом, V/ ,ЗЕзи 'с'ТММ НДЈЈПЕУ<:иимЧ Је преп^т игпо сдусјеонмк _

_остоји једин аовни кОЈу ЈЕ • УСПЕО ЛП ПРЕВПРИ стмог себе :.

__*Ндзчн ол ншВЕТ^их иЈПЕич^лпнчтд СТ1 СУВОМЕСНТЧТцм ПРОИЗВОЈЈММП ^ЕО.ЈН ж кО№СкО,МЕСО '

рипи^ом попи* сив^Тбтт жиаотних ндмивницд об^ј ииновнии: је. лрнјдвио ли им« 9 ит*.

Пред вратима Синггпура

Нажи му да нома нинога нод нуће.

ЧАСТ1 (ДРАМА У ЈЕДНОМ ЧИНУ) Он (нервозно седи и игра се шеширом. Брзо, халапљиво пуши, изговара неразумљиве речи, од којих се једва разуме: »Част!.. Дуг!.. Самоубиство«!...). Она: (утрчи извади новац из торбице, даје му): »Ево! (клон» у столици). Он (брзо узима новац и ставља у џеп. Театрално): Спасла си ми част и живот! (нагло полази, сети се. застане код врзга): ме ниси преварила!? Ах, шта ми све не пада на помет!...

НА МИРАН НАЧИН Секретар Жика јада се своме пријатељу како се код једне удовице, код које седи, толико задужио да ће просто морати да се ожени њоме да би се само опростио дугова: А пријатељ га саветује: — Море, гледа) ти то некако на миран начин да свршиш!

\ а Љ§Л шалЕ БРааом — Је ли, Јовице, зашто прода јеш свога папагаја? — Зато што ми ја стално гово рио: „Учи, Јовице, да не би пао", а ја сам пао. ЖЖ — Зар верујете да Ке овде би ти дивљачи? — Надам се, али... за сваки случуј, понео сам једног зеца. жж — Ве могу виша да издржим са својом женом. Страшно је нервозна... — Одучи је од тога. — Али како? — Говори јој да је нервоза ко.ц жена сигуран знак почетка старења... Виде^еш, њена нервоза ^е нестати као руком однеоена! ЖЖ — Гле, опет "посекотина на образу! Који те је то кретен бријао? — Ја се сам бријем. ЖЖ — Господине, могу пи да разговарам с вашом госпођом? ' — Ако будете могли доћи до речи, изволиге покушти. ЖЖ Жена: Хтела бих да знам зашто ти својим неожењеним пријатељима саветујеш да се не жене. Муж: Умири се, душицв. Тебе и онако ниједан од њих не може узети за жену, а с другом којом не би био ниједан среКан! ЖЖ Лекар: Да ли ваш синчик увек муца? Мајка: Не. Само кад говори. жж — Како то! Између ове собе и оне прве нема никакве разлике, а ова је скупља за десет динара? пита турист хотелијера. — Није истина, господино. Ова соба има и часовник. — Где је? Ја га не видим. — Ено га, преко пута, на црквеном торњу. ЖЖ — Што сам уморан данас! — Значи да си рђаво спавао? — Не, него сам сањао да раДим. жж — Ове ваше кобасице су као лексикон! — ??? — Па човек у њима свашта нађе. жж Служавка: Данас сам сањала диван сан. Госпођа: А шта сте то сањали? Служавка: Сањала сам да вас је господин својски измлатио. ЖЖ — Бележиш пи св>9 што преко месеца издаш? — Да, првих 300 динара за храну.. — А остало? — Остало бележе други. ЖЖ — Чуди ме да- тај тво) спор још није око.ччан. Твој адвокат као да је из Нерадинаца. — Тако изгледа, али кад погледаш рачуне које ми он шаље, пре бих рекао да је из Огулина. ЖЖ — Ја могу да кажем да уистини им"ч среће у љубави. — Каква је то срећа, кад сте остали нежења у четрдесетој години? — Па у том« и |есте права срека.