Бодљикаво прасе

С^рана 2

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 12

ОШТРА ДЕБА1А У 10РЊЕМ ДОМУ ПОВОДОМ ПАДА СИНГАПУРА

Индискрецијом ј«днога лорда, који је, као и сви остали лордови, слаб према масним хонорарима, успели смо да добијемо извештај. са ове драматнчне и од историског значаја седнице када је Винстон Черчил био позван да њиховим висостнма објасни судбоносни пут Велике Британије. У мртвој тишини која је завладала историскои двораном, Винстон Черчил блед као крпа, попео се на говорницу и заузео место испод слика Њиховог бритаиског величанства. Две стотине и педесет лордова гледало је у њега. Две стотине четрдесет девет и по пари очију (један лорд је био слеп на десно око) почивалн су на човека који је у страховитом напору, од јутра до мрака, у једној руци држао флашу вискија а у другој судбину Британског царства. Винстоа Черчил: — Моји лордови (његов глас је чудно одјекиуо под старим сводовима). Позвали сте ме да са овог узвишеног места, пред вама, господарима и гллвннм акционарима империје, изнесем смериице моје политике. Ако почнем одмах, послужићу се дивном песничком фигуром и рећи ћу да је моја полнтика као оскоруша. Један глас са дна: То знамо, већ наи је добро засела. В. Чсрчид — (као да није чуо овај упад). Оскоруша не може да се једе одмах али после извесног времена пролози, оиа је све укуснија и мекша. Лорд Халифакс: —- Слажем се. Ја сам те меке симболе наше политике добио у лице од америчке публике у Бостону. Продужите даље, Вини. В. Чсрчил: — Плодови мојс политике ће да угњиле тек после извесног броЈа година када ће империја да покаже своју праву снагу. Лорд Нотингам — Ја иислим да су плодови вашс политикс већ гњили по бојиштима Норвешке, ФландриЈе, ЛибиЈе, Блиског и Далеког Истока. В. Черчил — Господо лордови, звшто додирујете питање Норвсшке кад оданде нисте вукли уопште никакве дивиденде. Денкерк не треба такође а вас интересује пошто исма ни једну банку са вашим капиталом. За Либију сам ја крив и спреман сам да за сваки наш пораз одговарам пред вама са овога места. Лорд ДерОи — Нема смисла да вас три пута дневно терамо да се пењете уз говорнипу. В. Черчил — За ЛибнЈу сам сматрао да ће... Лорд Есекс — (прекида га, машући новинама). Оставите ви те застарслс ствари, господине Чсрчиле. Данас сам читао у новинама да Је пао нски Сингапур. Пошто сам већ навикао да сваки пад и пораз везуЈем за име наше империЈе, молим вас да нам обЈасните у колико смо ми ту тангирани. В. Черчил — Господо лордови, пж ви играте покер у масне паре и знате шта је то блеф. Сингапур је такоће био један блсф коЈи нас је коштао ко светог Петра кајгана. Ми смо подигли

УТЕХА

луострву Малаки и претставља капију Индије. Две стотине четрдесет девет и по пари очију (једЗн лорд је био слеп на десно око) се избул>ише. Одјекнуо је с^мо један злокобан уздах — Индија. Лорд Бакингам — (дрхтавим гласом). Капија Индије! ВинСтоне Чсрчиле, ви се са нама свирепо шалите. Ја вас преклињем, у име лордова, да нам кажете истину. Ми волимо индиски народ, ми га обожавамо и желимо му највећа добра, јер смо у њега уложили сву нашу наду, љубав, нежност, кзпитал и акције. Он нам је све, и нада и утеха и процват и камата и дивиденде. Ако Индију изгубимо, изгубили смо све на свету. В. Черчил — Индија је остала незаштићена, јер ако треба да је бране Енглези, то је као и да није брањена.

— Наша неисцрпна снага довешће нас до победв -

Лорд Чатаи — Винетоне, ■ друже, учиннте нешто. Замолитб оне дивне аустралијанце, подмажите мало оне симПатичне Кннезе, обећајте златна брда оним драгим новозеланђанима н састаните се још једно десвтак пута са оним величанственнм Рузвелтом. Отсеците и сотони реп али нам спасите Индију, нашу драгу Индију. В. Черчил — (свечано диже руку). Господо лорДови, у овој свечаној дворани ја вам се заклињем најсветијом енглеском заклетвом: у чековни конто и Талмуд, да ће Индија, ако буде иападнута, бити брањена од сзих само не од Енглеза који су се «ећ толико културно жртвовали за њу, и да ће, ако буде одбрањена, бити Још двапут више опорезована у име будућег човечанства којег ће створити Енглеска. Лорд Амери — У име лордова, ]а вам захваљујем, Винстоне. Ваш чековни конто ће бити повећан. А да се Власи не би сетили, ја предлажем, господо колеге, да се пад Сингапура прикаже као Ситница без икаквог значаЈа нека штампа и Радио Лондон преузму на себе ту тешку дужност. Амин. Седница Горњег дома је била закључена. Господа лордови навалише на гардеробу да узму своје бунде и гас маске и ишчезоше у магловито лондонско вече, да продају испод руке акције Инднске компаниЈе. Поверење у енглеску војску и Винстона Черчила било је челично.

Сннгапур да плашимо Индусе и Малајце али смо сметнули с ума да Јапанци ни мало не зарезују всштачку вилицу нашега лава. Лорд АЈроисаЈд — (устаје). Пошто је ту реч о Јапанцима, ја предлажем да се као експерт за питања жуте расе изгласа лорд Лондондери, пошто он има цео капитал пласиран у кинеска пиринчана поља. Лорд Лондондери — Примам се али сам побуђсн да поставим г. Чсрчилу питање да ли пад тог Сингапура доводи у опасност сксплоатациЈу пиринчаних поља у Кини. В. Черчил — Не, то се вишс односи на проблем Аустралнје. Лорд Лондондери — (сада са уздахом олакшања). Врло добро. Ја немам ни једног пениЈа уложеног у Аустрвлију. В. Черчил — Господо лбрдови, бојнм се да ме нисте пбгрешно разумсли. Ја сам хтео да кажсм да пад Сингапура зпачи тешку опасност за империЈу. Лорд Шефилд — Говорите глупости, Винстоне. ИмпериЈа нма Још стотину вароши за П1дање. В. Черчил — АустралиЈа је у опасности! Лорд Моган — Нск се аустралијанци ббре. Кад су могли за нас, могу и за себе. В. Черчил — У опасности је Холандска ИндиЈа. Лорд Честерфнлд — Да не уображавате случајно да смо ми Хбланћани. В. Черчим — У опасност дв-

лазе и Чанг-Кај-Шек, наш стари савезник. Лорд Портсмаут — Нека он нде дођавола. Остао нам је дужан за три последње лиферацнЈе оружЈа. Нсма смисла да се заузимамо за обичног гуланфера, квји чак нема ни лввољно војникв да гнну за нас. В. Черчил — Американци су ту таквђе пвгвђени. Лорд Бивербрук — Нека баш мало и они сркну врелу чорбу. Смејали су се нама, сада да се ми малв смсјемо њима. Иначе у послелње време њнхова предузећа дају слабе дивиденде. Лорд Амери — (устаје свечано). Гвсподв квлеге, пвштв пад тамо некакввг Сннгапура не угрожава ни наше интересб ни наше личие поседе, него само неки башибозлук који тргује без нкакве племнћске титуле, то Ја предлажсм, да из саучешћа према нашнм савезницнма обЈавнмо како је пад СингапурЛ тежак удар за нас, али да ћемо га мушки поднстн. Таква вест нас неће коштати ни п^ебијену фунту а морал ће битн задовољан. Счи лордови устају — Тако је. Кад не кошта ништа да објавимо. Лорд Марлборо — Јвш једну ситницу лордови. Кад је већ реч о Сингапуру замолићемо г. Черчила да нам објасни где се Н»лази та вирош, нли тврђавп, илн који је већ ђаво. В. Черчнл — Врло р»до, госпоДО лордбви. Он се ндлам ва по-

Наш лексикон

М А Л Т А

Малта је малено острво испод Сицилије, иа коме добро успевају маслинке, наранџе, и разорене енглеске крстарице. Острво је у географији познато са свога атмосферског падања, јер тамо дневно пада просечно по неколико стотина бомби лаког, тежег и најтежег калибра. Осим правих становника, становници су у главном Енглези који ту живе примитивним животом пећинског човека. По двадесетчетири часа чуче по каменим пећинама и прекраћују време неком врстом примитивне музике, назване сиренама на узбуну. Постоје нејасни подаци о томб да је ту некада стационирала поносита енглеска флота, али, суДећи по бедним остацима који се виде у пристаништу, понос те флоте се одавно раскиселио у сланој морској води. На том острву се може пронаћи још по нека ретка зверка, давно изумрла у Европи, која се назива енглески ваздухопловни маршал, или енглески адмирал. Ти ретки примерци предратних чудовишта су ва©-

ма плашљиве природе и крију се дубоко испОд земл>е у вештачки начињеним јазбинама која се називају противавионска склоништа. Сви енглески становници тог острва припадају зоолошкој фели британских сисара који врло радо сисају крв и муку потчињених народа. Сви су изгледи, да због неподношљивих атмосферских услОва, ти сисари ускоро намерава. ју да за у&ек напусте острво, које после тога очбкује промену климе.

ЗАГОНЕТКА У готовим речима Све освоји, заузима За сваку је бољку лек А кад треба да се цима Онда бати смета клима ' Ко памук је онда мек. ■(ноЕноу-ои^вЈ)

Глввни уредник: Светомир СтоЈановиК Уредник за илустрацијв: ТеоДор Докић. Власник и издавач: Светомир Сто|ановић. Тм. бр. 25-592. Штампа) ШтампариЈа »Луч«, Београд.