Бодљикаво прасе

Кро) ^ БОДЉИКАВО ПРАСЕ Стр^а 7

„ИАЗАЧОК" или ...

...»Играм певам, пако ми ]е Ниио не зна иаио ми |е...«

НИКАД НИ ДО ГРОБА Јоца и Мара су већ 40 година у браку. Оронули једно и друго решише да се узајамно исповеде. Мара: — Знаш Јоцо, кад оно паде у затвор, ја одем код начелника да те пусти а он ни да чује. Ђаво један, вели: »Ако *оћеш дођи вечерас код мене куКи, сутра ћу га пустити! Ја сам отишла. ХоКеш ли ми опростити?« — Хо*у! — А ти мене? ... — И ја сам тебе једном пр%варио! — Знаш кад оно беше болесна после порођаја, а наша вешерка, ђаво живи, превари ме те јој дадох 30 динара. Хокеш ли ми опростити? — Никад ни до гроба, што ниси оставио па би могли вечерас... изики пред кафану. НАЈУСПЕЛИЈА АУДИЈЕНЦИЈА Жена: — Црни муже, кажеш да си био у аудијенцији, па где до ово доба? Муж: — Не пита), нигде боље нисам био примљен него код »Румунског краља« — послуга брза и тачна, а оркестар одличан. САД И НЕКАД На неколико година пре Бапканског рата у једној пограничној варошици био је најстарији, а уједно и једини полицијски ниновник неки СтојковиК За време Божића једне године он с<? добро поднапије и тако весео дуне преко границе, наравно без дозволе претпостављених. Али чим се истрезни, он седе за писаки сто и као шеф институције казни сам себе са петнаестадневном платом. Али његова бирократска са«*-.сност није св ограничила само на ову меру. Он написа акт ресорном миниетру, овог пута као кажњени чиновник, у коме се пожали на престрогу казну. Том приликом, по ондашњем обичају, он се за свога шефа, односно себе самог, наведе да Јв мрачњак и опозиционар,- који се свикодневно опија. Тадашњи министар ниЈе умео дв оиени савесност тога чиновника и одмах га (каква вапиЈука неправда) најури са службе.

— Док је лозориште слабо радило, ми смо прикупљлли »позоришни динар«. Ред би био да сад лозориште прикупља Ј» нас »биосиопски динар«...

— Ето, газда Владо, то се .^озз ?ћии х[ 0 нс X И10 «иж в«ок

НЕУГОДНО ПИТАЊЕ Млади господин: — Цењени господине, ако дозволите ја бих еам био зет! Стари господин: — За коју, могим? Млади господин; — За ту поред вас. • Стари господин: — То је моја жена. САДА ЈЕ ДРУГО Наш шеф беше добар човек. Коме год од нас долазаше питање из дирекције, увек нас је правдао и нисмо добијали казне. Али пре извесног времена наш шеф доби премештење у.дирекциЈу за контролоре. За сваку кривицу за коју је у својству шефа тражио извињење, сада кажњава. — Зашто г контролоре еадч кажњавате за исте кривице, а онда ме тражили оправда-ае? — Сада је друго, јер ондв сге тражили опраздзње? — Сада је друто, јер омпа е/ ваше погрешке биле моје, а сјда не!

ЖЕНА ХОЋЕ ДА СКОЧИ КРОЗ ПРОЗОР ' У поно^ Један гост буди хотелског портира: — Брзо, брзо дођите, молим вас, моја жена хоке да скочи кроз прозор... да изврши самоубиство. — Па зашто је нисте спречили? Зашто зовете мене, а њу остављате саму? — Ама, дођите одмах, гоеподине. Никако не може да отвори прозор. ПРИСУСТВО ДУХА Господин Јова прича: — Били смо на мору! Одједном чујемо страшан врисак и дозивање у помоћ. Глас ми је био познат: моја ташта била је пала у воду и давила се. Одмах сам скочио за њом и тако јој епасао живот. После кра^е паузе додаде он жвлосним гласом: — Шта ћете, човек некад изгуби присуство духа.

ЈАНАЋНОВО ПИСМО ил

Еве ме, да ви се јавнем от куде српски индустриски центрови за сиџимке, гајтани и други зарзавати. Од како је заћутаја, бата Тошке, бивши татко за народ, за наш Лесковац се ама ич не писује. На тија бивши таткови, још је Гиле от куда Ниш, спирија за душу. А и јесу били батли. Од њиово работење се Напраји калабал'к и с'г има да изедемо њиову питу. С'г је поубаво. Нема уписувања у партије, нема уабалуци и муфте једење и нема гласување на куде мртваци. С'г је дошао Бата Страја са дсгенеци, па кој' оке да ^елепирне, он му узима меру од пОзади и то све по 25 комата па с'г сви ^уте, жене киселе и нико не сме да мрда. Тој ти понајубава медецина. Кој оће да праји паре на брзу ватру, нека си купи једну оку козји лој да вади ватру од позади. За мезел'к неје лако, ама неје ни тешко. На куде сваки дом лрије пенџере сас неку манџу и то мрсну и помасну. На куде овије трепетљике, женске персоне, забрањет је дуван и мазува-

њв. С'г ев од бабу нв мош и§праји гугутка и девојчице. Домакице си седе на куд дом, а човеци си работе и с'г си сваки знаје де му је место, ама прошпја воз. Јуде искориотскв, Ироди и Кајафе се посакриваше на куде мишију рупу, ама ни прво куцнуше пилавче. С'г заћуташе онија грлати голимаши еас аутомобили и салонски вагони и салте жмијашу какој жаба из бару. Нема говорење и зборење, нема домунђавање и цедуљке. Сваки си метуја главу на прст, замислија и салте комбинира да си сачува грбину. Ал' се на куде мнозину замрзнуја реп и ич ги ме помага што <у мислели да остану за семв. На све стране Кристифори Колумбуси, што си открише Америку па с'г отворили болпу сас патриотически артикли. Дању си зборе о патриотизам, а ноку си тргују сас шекер и тутун сас малецку зараду од салте 1000 "/а и све ги је мало. Етв, о тија |агуриде ћу си писујем у другу суботу, а с'г у здравје Ваш Јанаћко

Да се одуже ...

— На телефону је генерал. Он каже да *е тв позвати у војсму ако његове акције буду и даље падале на берзи.

У земљи неогранкчених могуЂности