Бодљикаво прасе

Страна 4

БОДЉИКАРО ПРАСЕ

Бро|

ЧЕМУ СЕЕВРОПЛСМБ1Е У радио станици

— Јадна наша ирстарица логодипа |е пуним поготком |<*дан иелриЈатагкски торподо и тсшмо га оштвтипа.

Ш Недаља, и мпрт Шотам донас кро! вврош и одједанпут станом запањон. Недалет ко од мено, са лопвтом у руци, стоји јодан мој познаник, чуаени монден и патонтирони норадник. Чисти чоаек сног са улицо. — Шта Је, побогу? — питам га |*. — Зар и тобо ноко натора да радиш? — То )е сое крив покер — кажо он мрЈовољнд. — Лицитирао сом на слабу карту. — Како то? — Па тако, |а имво пар дчсетвка, и писар што је упао изненада унутра, имао пар жаидара. И однеса чоаок шњур. Понодељак, 9 март Крај мено станујо једна авома отмена млада дама, биоша чланица саих могуКих отмоних кл</боаа и хуманих друштапа који приро*1у)у мондбнске чајанке. Данас |« сретнем: идо соа оча)на а у наручју нежно стегла саоју пуд лицу. — Да нисте добили рђпве вести — питам је — кад сте тако утучени? — Нисам, али сам бесна но цео сает. — А зашто, молиКу? — Ови глупи Беогрођани покуповали сао (оекс по радн>ама да пошаљу злробљоницима, па сад мо|а несреКнл Бубица, хтела не хгела, мора да Једе хлеб. Јв,) то нијо да човок пресоисне од муке! Утораи, 10 март Изашла она корисна наредба о обделааању земљишта и људи се ооН бацили на посао. Види.м даи*г |мдног при|атеља за коге се некако увек тошко лепио неки користаи посао. Жури неиуда. — Куда? — питам ге. — Моро, узео сам |едну парцолу земљишта за обра^ив>н>е и покуповао усвве, — Пв сада? — Па сада се журим д> нађем нокога човека који Ко да ми изриљо зомл.у, посојо и водч рачуна о усевима. ('■ Срода, 11 морт Сретнем |одног старог при|атеља, кога нисам одавно видео. Поздровимо се срдачно. — Како Је? Како т»о|а два сина? — Врло добро. Ста|\|)и ее бави трговином. А мла^и? Мо| при|атељ махну руком. — Млађи? И он тако^е чисти улице.

ке ра1не болештине. Троба ое унапрод обозбедити. —- Јесте ли ви нешто предузели у циљу обезбођења. — Јесам, наторао сам свог уЈака да напише тестамонт. Субота, 14 март Жали ми се данас мо) рођак. — Баш сам ти ја малорозон човек. Ступио сам про мосец дана у трамва)џи)е, а трамваји нису радили, а сада, када се очеЦуја дл прораде пребацили мо у пошторе. Са&релгена енци(слапери(с1 Британика Бурмонски пут — пут ко)им )о некода такло кинеско злато и сребро у косо ноших јадних плутократо. Британско свотско царство нокада је било свотско царство, па и сад је, али само на папиру, Довер — будни чувар нашег канала Ла Манш«, који |е ту скоро случајно задремао (само не да) Боже, да се то опот понови). Морско дно — неосвојива база наше ратне морнарице. Нарвик — наше прво горко разочарен>е, Париз — град свотлости коЈи Је за свој« услугв ту скоро био осветљен у знак захвалности нацјим разорним и запаљивим бомбама. РИз11с СНоо1ј — Јавне школе али Јавнв само по имену, Јвр искључиво право школовоњо у истима имоју лордовски еинови. Пријатељ — човок ко)и треба да погине за нас, кад смо ми у опасности, У случају да не погине онда нам ни)о више приЈатељ, и зато тр/вба да га казнимо, Ра1г р1ау — подмукли напад на Париз, престоницу доЈучерошњег приЈвтељо и еавезника. Част — бајка из старих времена за доцу, која нам не приличи

Дентист у опери

— Погледа), молим те, обе порцулансие бломбе, горе, лево, Ја сом начинио... Блудни син — Причв зв децу Био једном један човек, па имао два сина. Старији је био до^ бар, скроман и марљив, а млађи обостан, пењ и неваљао. Кад су дошли до школе, стариЈи је изучио неколико разредо гимнази|е, па отишао у трговину и та-' мо поквзао леп уепех. Млађи није хтео да учи, скитао со са двцом и одао раепусном животу« И ишао Је све ниже и наЈзад ода од куНо у бели свет. Мењао јо Занате, док наЈзад не постаде о-> бичан чистач улица. Док је стари)и брат живео у палати, носио отмено одело, и имао велику тр- 1 гооину, млађи Јв, исцепан, »апу-" штен и |адан, чисти улице. Сви оцови су саоЈоЈ деци указивали на ова дво брата као примере за добар и рђав пут у животу. Тако гласи прича... Али, ова прича би могла и о»ако дв ее заврши: Када Јв млзМ брат Једнога Јутра дошао еа ме'лом мо посао, видео покраЈ сеСе једног отменог, углађеног гоеподина који Је токође чистио с.<ег на улици. То јо био поштени и угледни трговац, његов брат.

Из народа израиљског

Четвртви, 11 март Шетам св данас са колегом из канцелари)е, кад се ова) изненада тржа и љубазно скине шешир Једном младиНу у пролазу. — То Ј« будуКи муж мо|« ккери — обЈаени ми он. — Јесу ли се верили? — Ниеу Још. — Па откуда знате да Но Је узети? — Зато што сам му рекао да , Ку само мужу моје кНери реКи где нвбављвм мост.

Потак, 11 март Разговлрам тако са )едним познаником, па Не ми он тек роНи: — ПролоНо }е на пра^у и поче-

Како да направимо Један добар прекоморекм посао, кад Наци уништавају сву прекомореку трговину са своЈом ђаволском подморском трговином.

Разлика

ПРОМЕНЕ

КПД СЕ КАПЕ

\ттт

гншиоип А|