Бодљикаво прасе

^Страна 4

БОДЉИНАПО ПРАСЕ

Број 16

40 >■* |'Д»1^к. - „| /ј'- '

штмшш

Недеља, 15 март Прорадили ових дана трамваји. У канцеларији данас, око 9 часова улази шеф а један наш колега присгиже на посло. — Зашто сте задоцнили? пита строго шеф. — Целе зиме сте по оном кијамету долазили тачно, а сада... — Знате г. шефе — каже наш колега — зимус сам ишао пешке а сад се возим трамвајем... Понедољак, 16 март Шетам се данас по пијаци и разгледам цене воНу. Код . /1 једног пип>ара стоји неки господин и пазари. — Паклене ценв — кажем ја. — А, не, варате се, господине — одговори љубазно мој саговорник. То су рајске цене, и до су увек биле такве, ми бисмо живели у рају. — Како то? — Погледајте цене оаи< |абука, па реците искрено дз ли би наша прамајка Ева имала рачуна да и« купи и да једну поклони Адаму?1 Уторак, 17 марта Данас, док смо стајали у реду за цигарете, чуо сам овај разговор. ч Два господина говоре о једном треКем. — Море каже Јодан — он ми се нешто много прааи Енглез. — Што? — пита други. Да није измлатио неког свог бившег пријатеља? Среда, 18 март Саратим данас код неког берсе Чоаек види нову муштерију, па се ужурбао око мене. — Господине — каже — ако се нисте још код мене бријали. биКете веома задовољни мојим перфектним радом, а ако сте се веК бријали код мене, не могу да вас се сетим вероаатно зато што су вам ране веК зарасле... Четвртак, 19 март Једна отмена госпо^а жали се мојој рођаци: — Знате просто не знам шта да радим са својим сином. Непрестано седи сам у соби и говори кејпогрднија изразе. — Побогу, госпо^о, а зашто? — Па забранише корзо, па сирома младиК нема скиме да разговара... Петак, 20 март Отишао један мој пријатељ код лекара. Не осеКа се нешто / добро. Лекар га прегледао па га пита. — Пушите ли? — Много. Баш данас сам набавио кутију цигарета... — Онда марате с места да прекинете пушеме. Дуван је аеома шкодљиа к_. и, уагред буди

КОД НОКОГ V I *«« берина да обријем. Чс

/ 1 »

речено, оставите мени коо хонорар ту кутију цигарота. Субота, 21 март Улазим у један ресторан, а келнер ми притрчава са јеловником. — Господине — каже — на. ша кујна је изврсна. Шта желите да ввм се донесе. — Мени је свеједно. Изаберите ви сами. — Опростите, ја нисам ни завирио у јеловник. — Како то? — Па просто. Ја овде само радим, л храним се код куКе

СПОЉНИ ПРЕГЛЕД Од Мурманска до Гвинеје И Јенки се сада жале Јапанци се баш не шале, Где дохвате, млате свуда. У Азији триста чуда: Два ортака вид'ли беду Па сад мисле: Ко на реду! Код Рангуна зорт и ауна А на Јави криза пуна Пацификом трема' веје Од Мексика до Гвинеје. * * * На Истоку мраз веК слаби У пеКину медвед граби Јер сад прича слабо важи Не помажу више лажи Зимус су се вести чуле Све од Туле па до Туле Сад сви виде стварност ову Немци мирно у Харкову Москва лаже три месеца То сад виде веК и деца Све »успеси« права збрка Чим пролеКње сунца гране Лагање Ке да престане И почеКе шетња мала Чак до Волге и Урала. ♦ * * У Европи сва под конац Британски је прск'о лонац Место војском спас да тражи Лондон шаље само лажи И док виски мирно гутка Он у гужву друге тутка Ко изгута на те речи Мора очи да избечи Све народе те пропале Из Лондона после жале И цвеКе им на гроб носе Прире^ују парастосе Париз главни град Француза Пун |е крви, пун је суза То Енглези борбу воде Да Французе »ослободе« Слобода |е та дивота То је збогом од живота.

шшв

— Зашто ли, Боже мој, не служе жене војску? — Зато што би хтеле свако^ месеца да мењају униформу. ❖❖ Мама је обеКала синчиКу поклон за његов рођендан. — Купи ми железницу, мама, каже синчиК. — Опет играчку! љути се мама. Више волим да ти купим неку корисну ствар. — Па то јв корисна ствар! — Корисна ствар, играчка? — Па јесте, кад је будем добио, неКу ти више досађирати. — Жено затвори веК једном уста или... — Шта »или«? — Или затвори блрем прозор! ❖❖ Једна дама уђе у радњу и запита: — Имате ли мајмуна на проА«)У* —• Како не милостива. Идем одмах да позовем шефа. ❖❖ Лекар: —- Шта мислите, господине попо, хоКу ли до^и у рпј* Поп: — Можда, ако ваин паци)енти нису заузели веК сва места. ❖❖ — Изгледата врло добро! С^гурно сте за време празника били негде на одмор? — Бога ми јесам! — Јесте ли ишли у брдч или на море? — Не остао сам овде. Само су моји повериоци ишли... ❖❖ — Јелице, кога Кемо данас позвати на ручак? — Позови све познанике које жалиш, само немој г. ЈоаановиКа, јер колико је неваспитан могао би још и да дође. ❖❖ — Драги Љубо, молим тв, пг>зајми ми твој рсволвер! — Побогу Стево, шта мислиш са револвером? — Ах, на могу виша. Живот јо толико страшан, за сваку пару мора човек толико да са мучи. Зато ми не остаје ништа друго... — Да, да, разумам те ваК. ДаКу ти револвер, али молим те, буди добар, па ми после донеси заложницу од њега.

ХОТЕЛСКИ ЛОПОВ У ЗАТВОРУ

ЛОНДОНСКА ПРИЧА

— Шта да јааим лреко радиа о новом бомбардовању! — Јавите да уопште нкје било никакве штете.

или [Ш

г «

Уа веопо/ФЈЈ^ се СГЈ7 М(Х7*-Г ЈЕ ГТЈ70 ИСПИГУ,

V У СЕ КЈ НЛЈ7Ј*ЗУТ човвн

ТВИ Р&ДОВМ ЉЦДИ Н* Ч/ГХЧ7ЈУ це. лгп ј

ГГО&ЕД Г>?7ТЈ? ОВПКП се V С^бИЈМ ОГ7 РЕМ Ј9 уеш>с *