Бодљикаво прасе

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

бро) 16

Равајло - васпитач

ВЕЛИКА БРИГА Самртник (судији који ја дошво да правм тестамемат): — Молим вас, гослодине суЛЧв, да добро напишете тесгаменат, јер не бих волео да поспа смртм имам иеприлика! ЗНА УНАЛРЕД Неко је упитао осмошколиа— А шта ке«Ј радити гтосло ЈипураГ — ПокушаКу још јвдном да је оооожмм№ЕМУ НЕ МОЖЕ ДА ПОДвАЛИ — СиноХ сам разговарао с твојом женом и твојим братом од стрица, поручником. — Каквим братом од стрица. Немам ја брата од стрица, поручммка. — Не? Па твоја жека га је твко претставмлв. — Е, мој намвчино. То оиа може тебе да фарба. Нека проба мени да каже тако мешто_ • НИЈЕ ОНА КРИВА Гослођа: — Како то, Тер«*а. кад год ја уђем у кујну »и ништа ие радите?! Куварица: — То је због тога што мосмте филцане ципеле, пв ввс ме чујем кад долазите. КАСНО СЕ ОПАМЕТИО — Господине профееоре, да ли се зма квд мушкврци постају паметни? — Не само да се Јма него |в и потпуно утврђено. — Дакле? — Дан после сввдбе! ИЕПРИЈАТНА ПИТАЛА Жема једнога песиике каже својој пријатен>ици: — Колико сам сре^иа што мој муж пише свмо р^авв песме. — Зашто? — Звмисли дв )е ои неки Пушкмк, шта би било1 Ево о госгто-Ки Пушкии век сто годмма пишу, — праве питанЈа да лм је измеверилв свогв мужа, када, с ким, и колико ггута_. Признвј, којој су жемм таква пмтан,в пријвтиа! СКРОМИЕ ЖЕЉЕ Управник казненог звводв обраКа се двојици осу^емика који су тек стигли; — Овде морате радитм. а занимање можете сами извбрвти. — Желео бм* да будем укротмтељ зверова, одговарв прпи. — А ја бих, господине упрввииче, желео да будем морнвр, додаде други. СЕНИ, СЕНИ, СВЕТИ ИКО! Беше мв Светог Илију, сева м грми узастопце, Пљушти крупвн град више од поле свта. Крупан, као голубије јаје, млатм ом воК зреле шљиве у шљивару. Стоји сељвк нв прагу. Кува му се у грудима од жалости и од беса. Гледа ом то, па виче: — Сени још једном, свети Ико1 Тако ми Бога1 Сени те ведни, де иије још нека шљива остала на грвни! Само дв видимо ко Ке росле пдр««| во*клти!_

СДВРЕМЕНИ ДДВИД и ЊЕГОВ ГОЛИАТ

НОВИ ВОЈНИ ПРЕДМЕТ Ломдон, мврта, —« Влвдв Је донелв одлуку, да се убудуКо у свим енглеским Војним вквдемиЈвмв изучвва поред тактике, стратегије и мови војни предмет повлачсње. ч

КАКО Т.Е ЕНГЛЕЗИ НАСТАВИТИ РАТ

Лондон, марта. — На питвн>е новинара квко Кв Енглеска водити рат у 1942 години, један познати војни стручњак јо изјавиос — Као и досада: Ваздухоплоео>во Ке бомбардовати в<>Јнв «6-

јекте (радничке квартове, болнмце итд). Пешадија Ке и даље да се бави спортом на фронтовима (трчање, скакање у воду, кросконтри, повлачење, бежање). А морнарица Ке, уколико је Још и*в, т «• бввм глурањем.

КАФАНА МЕЂУ ЊИМА ДВОМА Наша Паланка има само две кафане. Прљаве и обичне Једнсга дана искрсну код нас, преконоК тако рећи, и треКа кафана са фирмом »Кафана зз уживацију«. Кафеџија Мита, гатда једне од оних двеју кафана, обриса брзо своју фирм/ и, веК колико у подне, изиад врата његове кафане искрсну нова фирма исписана руком невешгог молера и крупним словима: »Кзфана код по уживацију«. Јова, сада треКи кафеџија у нашој Паланци, виде ра се морају предузети неке мере. Избриса и он своју фирму, па како му се кафана налазила између две прве, написа нову: »Кафана међу н>има двома«. КАД У КРЧМИ НЕМА МЕСТА Један брачни пар нађе се у ноКи по страшној олуји пред једном планинском крчмом. Крчмар им каже да нема преноћишта. Све је претрпано. Путници се вајкају, не знају где Ке и крчмар се најзад сажали и рече им: — Ако ми обеКате да неКете ником реКи, ја Ку вас извуКи из незгоде. Видите ли ову цркву преко пута? Ја сам у исто време и тутор, те имам кључ, па Ку вас некако сместити унутра, али да пазите добро, да вас нико не примети. А сутра, ујутру, хватајте маглу. Брачни пар пристаде и добро плати крчмару. Ујутру у пет сати зазвонише црквена звона и пробудише цело село. — Какво је то звоњење? промумла крчмар. Марија, рече он служавци, иди да видиш шта је то. После меколико минута врати се -служавка и рече: — То они из цркве звоне да им се донесе доручак. ДОБАР ПСИХОЛОГ У кабинет директора банке улази један младиК. Директор га пита: ч — Вама је сигурно потребан новац? — Не, господине, хтео бих да запросим руку ваше кКери. — Дакле, ипак сам погодио. НИЈЕ НАДЛЕЖАН Госпођица: — Молим вас, да ли је дошло какво писмо на пост рестант, под шифром »100.000 пољубаца«? Поштар: — Будите љубазни па питајте на шалтеру где се издају пакети. БРЗ ОДГОВОР Један познати гурман имао јв обича| да уз свако јело каже: — Е, уз ово ваља попити чашицу старог вина! Тако су га једног дана упитали: питали: — Има лм шта на свету уз чега не ваља попити чашицу старога вина? — Има, има, — одговори оваЈ. — А штв је тоЈ — Па — водо)