Бодљикаво прасе

Ерој 16

БОДЈШивО ПРАСЕ

Страна 7

Две даме се спремају да иду на опсерваторију да посматрају помрачење месеца...

— Драги, сутра ми је рођенда.). — Како то, па нема месец дака како сам ти купио бисерну огрлицу за рођендан. — Збиља! — Дх како време брзо пролази!

— Псжури, Вера, да не задоцниме! — Не брини ништа, ]а лознајем добро директора опсерваторије, то |е врло љубазан чо вск, он ће ради нас врло радо поновити.

— Како то да се не чује виЧЈе пееање ваше гоепође? — Па добила |е принову. — Ето видите, двца су ипак благослов Божји! ❖❖ Лекар: — Ви свирате у дувачкомг оркестру? Вид^те, одмах сам то примвтио по вашим плу^има, а у који инструменат свирате? Пацијент: — Лупам у добош! ❖❖ Полицајац;' — Ви с+в пијани као земља и не смем ца вас оетавим на, улици. Узеку такси, г.а ке вас шофер одвести кући. Који број има ваша ку^а? Пијаница: — ЦЈта ме питаге, Кбд број стоји изна/^улаза!

— Зашто си тако нервозан? Жена ти је рекла да можеш да останеш у моме друштву до дванаест часова. — Море, ,не знаш ти њу! Она је рекла дванаест, али је мислила на десет, а чека ме у осам. ❖❖ Мали Ика дошао први пут у село и чуо како свиње грокћу. Сав радостан због тога, трчи својој мајци и виче: — Мама, мама, свиње говоре исто онако као тата кад спава' ❖❖ У хотелу: — Господару, путници из броја 50 отпутовали су а нису платили- рађун од 800 динара. — Ужасно, сада смо изгубили 1000 динара.

ВЕРНОСТ

— Бсш је страшно нолкко су дакас мужеви нсзарни. Никад ово није било. — Море, оки <у и верни и неверни, али поштена мена данас не може да нађе верног љубавнииа.

Гост: — Нашао сам у супи муву. Келнер: — То није интерасантно, али ако наиђете случајно на крокодила зовите ме. Ја имам код ку^е акваријум. ❖❖ — Сматрате ли да се мисли једне данашње жене могу уздићи изнад стварности, изнад њчних хаљина? — Могу. Све до — шешира на глави. ❖❖ Учитељ: — Реци ми, Јово, ко је тебе створио? Јова: — Не знам, господине учитељу, О томе се свакога дана код куће препиру тата и мчма. ❖»♦♦ * Сликар (на изложби): — Оза слика, госпо^о, рађена је по једном врло старом маниру. Госпођа: — Опростите, али дама која је на њо) има на себи хаљину скројену пб најновијој моди, ❖❖ Каплар: — Ти си данас пилз неки ликер? Служавка: — Нисам |а, него милостиви господин. ❖❖ Куваркца: ■— Госпођо, можете ли ми рећи, шта је то проценат? — Зашто? — Месар ми )е рекао да ву сваки дан доби)ати десет процената! ОЈта то значи? —• То значи да отсада треба да купујемо код другог месара. ❖❖ — Могу да ти кажем, стари приЈатељу, да сам ја праои господар у своЈој кући... — Весели ме. И моја је жена отпутовала. ❖ ❖ — Незвао ме је лоповом, паразитом и идиотом. Да ли да се бијем с њиме? — Дебоме, нема ничег племенитиЈег, него борити се за истину. ❖❖ — Немдјте ту&и жену. Опростите јој! Сегите се Христа који је опростио грешници. — Знам, вли она није била његова жена. : — Није вас срамота да просите на улици. — А шта би ви хтели: да отворим радњу? 1

Уметност на леду

Писац ових редова ич се не разуме у спорт. И уопште није никакав спортски типус, има сразмерно позамашно трбушче, и, бркове на увијање. Дугачке гаће на везивање аутор такође носи, особито од новембра па све док руже не почну да цветају, тојест отприлике до маја. А трљање ујутру хладном водом, ту тачку писац скида с дневног реда на тај начин цјто . је уопште брише из програма, не свиђа му се та ствар, осећа (»ађење. Злборавио је писац да напомене да чак ни гимнастику никада није изводио, мрзело га Кад је био мали, терали га другови. Но он је далеко више волео да код Пеливана гута баклаве и дави се шприцерима. Ни нарочито брз аутор никада није био, ни као дете. Се^а се страшно добро, кадгод су крали лубенице, увек. га је чича ухватио као последњег, никад^ на време није прескочио ограду Тако рећи, писац је од увек био неки мало тртаст тип и то му је ваљда највиша и сметало да постане, како се то стратосферски каже, звезда. Није аутор ни неки нарочит интелигенат, зна само неколико изрека на памет. На пример, сила закон меље, или мења, не зна тачно, Или рецимо, снага клада ваља, а шта ради ум, аутор се тога не се^а, мало је забораван. Но свеједно. Главно је оно прво, за -силу, и за то се писац ухватио као пијан плота. Ето само због тога аутор се решио да напише ово такозвано спортско писмо, требају му тако рећи паре; остао је, рецимо, шворц; као на пример цркаени, или какав било други миш; макзр и Дирисов миш. Отишао аутор да гледа, како се то зове, залеђену уметност. Лепо се обукао, и чак навукао нове унтрхозне с потпуно новим учкуром, тек што је из тезга изишао. И фризуру на раздељак писац сјајно удосио, мада је мало келкаст. Али тек свака је длачица на свом месту, три с леае, а дре с десне стране, пола сата провео је аутор у њиховрм лицкању и мацкању, и напослетку све то заклопио свеже очетканим полуцилиндром. Што се тиче бркова, они су, претходно намотани на прст, а ноћу испресоеани прима брков'езом, од увек претстављали најсветлију тачку пишчеве физиоиомиЈа, осветљавајући му оба образа, као што сијају ципеле после гланцовања с две четке. « У пишчеву ћелаву главу може да стане пуна корпа уметничких творевина. Сликарство, глума, књижевноет, и штогод зажеле читаоци. Чак и клавир е три ноге на точкилима, и он доета лако улази у ауторову главу са засебним улазом; али стаЈе само кад се расклопи на далове, јер ипак је клавир нешто гломазно, не иде сваком лако у главу, као на пример виолина, или рецимо дромбуља. А с контра-басом такође је мало теже. Но, све је то уметност, разуме се. Али писцу никако не иде у главу оно што је видео на Ташмајдану. Зове се то залеђена уметност, А текло је овако:

Аутор је прво и прво у бифеу попио једну вру^у, тако рећи наште срца, да га загреје. Па је затим попио и другу, да мало разигра срце и остале дрангулиЈе. Онда је, веК мало наћефлеисвн, изишао да гледа. Но да је зн«о у чему је сЈвар, писац се никако не би трошио з« вру^у раки|у. Загрејао би се он »е^ ни други начин, и разиграо би срце као шприцаног коња пред дербитрку, Изифло једно умиљато девојче као маче, са потсеченом сукњицом и голуждравим батачи^иМа (писцу жао да јој иије хладно), и почело да се поклизавв; а аутор почео да се презнојава. Вероватно од добре вруКе р «кије помешане с много хладне воде. Срце писцу просто да искочи. Страшно се уплашио вутор из којекаква два разлога. Пре свега за девојче; да не падне, и, разбије... рецимо колено или какво било друго иепупчење. А за,тим и за срце; да случајно не искочи из своје гараже и скочи у одушевљењу на оно девоЈче доле; страшно се узбудило срце и куца, куца... Испада се оно девојче, испада, а аутору жао, Боже, жао, не уме ни да искаже ни да опише. Просто му дошло да сиђе на ону клизавицу, па макар се и оклизнуо и пао баш пред фине уметничке папке оне клизачице. Дакле дошло писцу да и поред свих рискзитнести сиђе, да узме оио сирото длвојче на руке, и све плачуНи зато што је пало, да га однеса у кабину, ето толико писац има, добро ерце, чудо једио! . И све то што је аутор видео на тој клизавици назваше уметност на леду од водоводска еоде, а то је баш оно што писац никако не може да разуме. Иду аутору у тинтару и... голи папци, може чак да схвати и,_ врло кратку сукњицу (срце је).* Но никако му не стаје у тикву, кад се неко зими оклизне и падне на... лед и дигне, како то народ, уста му се позлатила, лепо каже ,све четири увис, никако му дакле не иде у главуђу да са то зове... уметност на леду. Писац је толико путе дигао иогв насред улице, али пакосни људи само су се искидали од смеја, а неко је чак викнуо и: »Уа чиле!« А тамо, чим нека уметница легне, са свих страна чују се уздаси: »Ааааах.., красна је!« Писац се крсти и чуди! ПЕДИКИР Једнога дана у купатилу у Душановој улици направила се велика галама, у ствари ни око шта. Један сеоски попа, ко|и се окупао, обријао, педикирао, итд„ отишао ја у своју кабину да се обуче. Наједанпут се п<јп разгоропади и поче да виче: ■— Молим вас, кабинер, неко ми је променио ципеле, видита колико су ми велике, да МИ нога у њима шобоће. Оно, — вели даља попа, — личе, на моје ципела али су ми велике. Узбудило се цело купатило, сва послуга, па дошао и чика Пера, берберин, Чим угледа попа, одмах одлучи и рече му: — Ципеле су раше, господине попо, него ево зашто су вам велике! — и он показа на |едну гомилицу ноктију и жуљева поскидаиих са попиних ногу, — Кад би ову гомилу метнули у те ципеле, гарантујем да би вам било таман.

У?>