Бодљикаво прасе

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 16

УБИЛА СЛАНА КАТРАН Тврао Ера катран кроз Зајечар. Наишао неки трговац па почео да се погађа: — Ама, што тако, Еро, скупо цениш катран? Јевтиније си досада продавао. — И јесам, али га ове године уби слана, рече Ера уверен да овај не зна како се прави катран. — И нека је среКно! одговори трговац, и купи катран, плашеКи се да доцније не поскупи. ЧУЋЕ СЕ У једној паланци обијач је ноКу стругао турпијом катанац на једном дуКану. Наишао стражар и зачу^ен стао поред н.ега, па га упитао: — Ама, болан добри човече, шта ти то радиш? — Ето, гудим уз гусле, одговори обијач. — Грмни ти то мало јаче, те тм се гусле нимало не чују! — ЧуКе се сутра, одговори обијач и настави рад. ДРУГИ ЧОВЕК Моца улази у кафану и поручи литар вина. Келнеру нареди да му донесе уз вино и пет чаша. — Шта Ке вам, молим фино, пет чаша кад сте сами? — Та знаш, кадгод попијем чашу вина, постанем сасвим други човек. — Али шта Ке вам толике чаше? — Та ваљда неКу пити и за другог човека? РАДОСТАН СУСРЕТ У једном ресторану на железничкој станици сретоше се даа пријатеља: — Баш сам задовољан што те видим! рече онај што је допутовао. ХоКеш ли да узмеш нешто? — Хвала лепо, драге воље. — Онда добро, ево ова два кофера, узми их и отпрати ме до куКе. НА КОРЗОУ — Госпођице, кад имате тако дивне груди... Дозволите да пођем са вама? — Уклоните се док вас нисам треснула амрелом! — Опростите, молим вас! Нисам видео да носите амрел. ИСПОВЕСТ Један чобанин се исповеда? — Велечасни, имам нешто да вам кажем. — Јеси ли пазио на заповесги свете цркве? — Нисам, велечасни. — То је врло рђаво! Јеси ли пазио на божје заповести? — Нисам, велечасни. — Па, несреКниче, на шта си онда пазио? — На краве, велечасни. ИЗЈАСНИО СЕ — Молим вас, господине Мико, да се изјасните, хоКете ли да се ожените мојом Керком или?.. — Више бих волео оно друго.

Добра дијагноза

— Лекар је прегледао моЈ Језик.. — Па шта је нашао! — Наредио је одмор.

РАЗУМЕ СЕ У ИСТОРИЈУ — Реци ми ко је био Луј XV? — Фабрикант намештаја. — Квко? — Па ми имамо »егов намештај. . ПРОБА НА ПАЦИЈЕНТУ Лекар: — Дакле, лек, који сам вам препоручио, добро вам чини. ' Болесник: — Одлично, господине докторе. Лекар: — Е, онда Ку м ја то исто узиматн, јер, знајте, ја патим од исте болести, као и ви. ДА ПАЗИ НА РЕД Загаламиле учитељице Основне школе на Преком Шору у Шапцу о некаквој арачари, која је многима бацала карте, гледала у длан и погађала судбину. Једна учитељица, чисто хвалишуКи се, каже: — Мени је гледала у длан и прорекла ми је да Ку се идуКе године удати и добити мужа и дете. А Јанко ВеселиновиК јој се окрете и рече: — Само знате шта, госпођице, пазите на ред. — Како на ред? упита учитељица. — Па тако, одговори Јанко, гледајте на ред: да прво добијете мужа, па онда дете. ПРОФЕСОРСКА ПОСЛА Професор на часу предаје ђацима, гледајуКи расејано кроз прозор: — Тврди се да је Римски историчар Тацит отрован. Ова чинбз ница још ничим није доказан^, а и у историји, коју је сам Тацт написао, о овоме се ништа не говори.

— Ко то К1ЖС да ја аарам н< *арг *ма<

ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА Један столар на самрти позива своју жену и каже јој: — Видиш, драга жено, мени је тако зло да осеКам да се више неКу диКи, а ти Кеш остати сама као сиња кукавица. Зато ти саветујем да се после моје смрти удаш за нашег калфу Јоцу, он је вешт и кадар да ме замени у сваком послу. — Хвала ти, драги мој, на савету, рече му љубазно женица, само ти спокојно умри, а ја сам се веК и сама са Јоцом о томе споразумела.

по питање

ЈАНАЋНОВО ПИСМО

— Желите ли да ставим за десет динара више! ДОБРО СЕ ПОЗНАЈУ — Зашто си тужио ПавловнКа? — Назвао ме је магарцем. — Чудно ми чудо, па и ја те тако називам. — Е, то је сасвим друга ствао. Ти ме познајеш још из детињства. ЗАСИТИО СЕ — Мама, научила сам да кувам док је Мика био на путу. — Па шта ти је он рекао? Је ли био задовољан твојим знањем? — Веома се обрадовао, и одмах сутрадан поново отпутовао. ЈЕВРЕЈСКА ПОГОДБА Моша Леви, стари Јеврејин, погађао се с једним човеком и каже му: — Ти ми тражиш 1000 динара за ту робу, али у себи мислиш да Ке ти бити довољно и 800. А ти такође знаш да ја неКу никад бити толико луд да ти дам више од 500. По моме мишљењу, та роба не вреди више од 400. Ја ти_ нудим 200, али са олакшицама у плаКању. Да ипак не бих изгледао толико тежак у пословима, ја Ку ти дати у готову 100 динара са десет по счо кЈ&а-шдешто.

Еве ме: дошеја сам од куде Лесковац да би видеја шта је сас ти ваши белиградски корзони. Ви сте, бре, јагуриде ниједне, једино српски човеци што си ич не работите. Лепо си вика овеја гурави народ: На неког рат, на неког брат. Е тој брат, то је за Белиграђани. И кад је понајцврсто, ви потрефисте ди је помекачко па искате на куде ладовину. Ишеја сам јучер по корзони, искочија сам на куде Калемегдан и салте сам видеја трепетљике и гушодавке сас пелцови и бундице, намацкане и мезнословасте какој да је све потаман и ко да неје овеја ратна гурема у цел бели свет. Из сваку балту се чује појење а у кафане не мож' место да уфати какој да је неки големи празник. Кој бре куде вас знаје када је работни дон а кад је празник. Теферич ли је овај, бакл ли је, лојзе ли је па да си одете по цел бели дан и да си тепате але, џомпити ниједни. И ви оКете да биднете главуђа на овеја гураву српску рају а ич си не мислујете какој ми живујемо у внутренос. Сваки је ИСКРЕНОСТ — Извините, ме, драги пријатељу, што пишем слушајуКи вас; не волим да губим време. ПОГРЕШИО АДРЕСУ — Помозите ми, г. докторе, радим као коњ, једем као вук, увече сам уморан као пас, а не могу да спавам. Шта да радим? — Обратите се марвеном лекару. УСЛОВНО — Зкам да су вас отпустили зато што сте прислушкивали на вратима, рече »Милостива« девојци. — О, госпођо! — То ми је свеједно.. само, задржаКу вас једино под условом, ако ми тачно поновите све што будете чули код господина, кад ја нисам код куКе. БАШ ЗАТО — Али ја вам, господине, морам реКи унапред да моја Керка не доноси никаквог мираза. — Не мари ништа, ни најмање! — Како? Па то је дивко, ви сте прави идеалиста. — Да, с једне стране ја сам идеалиста а с друге не мислим да се оженим вашом Керком.

бре запеја да си напраји парв и да си уфати неки Келепир а кој те питује за народ. Ал' и на попу има поп, па је зато накачија овај рат да и на куде Белиград заигра мечка. Доста је бре играла пред нашу *уКу а ви се салте смејете и прајите фицови због зашто је на куде вас поубаво. С'г неком да ли викат«; да је с'г полоше? Оно јес да ми не пријало журови она мешикава пуна и има све за једење и пијење какој да није рат. И масно и сласно! Ал' на куде нас у внутреност сваки работи башКу и онија Јуде и Којофе од црну берзу ич ни не могу, због зашто сваки има на куде дом разни зарзавати а ви с'г има да си учите какој се земља преврКе. С'г или шницлу и кромпири у саксију да садитв а ђулови и каранфилиКи има да гледате по контрафе. Ко се смвје от позади, смеје се понајсла1ко. Још би писаја али морам да см фаКам ред за тутун, због мто у здравље у другу суботу. Ваш ЈанаКко од куде Лесковац ОН ЗНА ИСТОРИЈУ У браку г-ђе и г. ПетровиКа било је саађе од самог почетка. Двадесет и пет година непрекидно. — Сутра је наш венчани дан, рече жена, требало би да прославимо нашу сребрну свадбу! — Боље је да причекамо још пет година, одговори муж. — Зашто? — Јер тада Кемо моКи да прославимо тридесетогодишњи рат1 НЕКА САМИ РЕШЕ ПРОБЛЕМ — Крајње је време да се ожените — веК због ваших поверилаца. — Како! Ако је мојим повериоцима потребан новац, нека се сами ожене. ПОЗНАЈЕ СЕБЕ У гостионицу ућази познати винарски трговац. и затражи ручак. — Желите ли вина, пита келнер. , — Из чијег је подрума? — Из вашег, одговори келнер. — Дајте ми, онда, чашу пива! РЕШИО ПРОБЛЕМ — У коју Ке бању да иде твоја жена овога лета? — Ни у једну. Овога лета удвараКу јој се ја сам.

Жена: — Не разумем како човек може да иде сваки дан 1 кафану! Муж: — П» зашто онда говориш о стварима које не рааумеш. г