Бодљикаво прасе

Стргна 2

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 17

У Индији све иде глатко

Гувернер проеинцијв Мајсур, сер Џон Клептон седео је удобж> на тршћанској столици на веранди свог бунгалоа и са уживањем пио виски са содом мар-< ке »Бели коњ«. Један мршави Индус равнодушно га је хладио лелезом од палмина лишКа, сањареКи о томе, како би било дивно да уместо лепезо има у рукама један дреновак. На врелом тропском сунцу дремали су кобре, мајмуни и урођеници, сав онај друштвени 4ил>ам, који нема ту сре&у да ужива енглеску хладовину. Сер Џон Клелтон је у себи срачунавао износ свога чековног рачуна и мислио о томе колико још треба да опељешм Индусе у име закона и цивилизације, па да се повуче у Енглеску, где *\в да купи замак, тркачка коњо и један посланичги мандат за Доњи дом. У тај мах упаде на веранду секретар: — Сер, један талеграм из Лондоиа. Вести из Лондона су увек неповоп.није, него аести које се шалу у Лондон. Сер Џон Клептон опсова дае хиљаде тона јапанске ратне морнарице и отвори телеграм. Тамо јв стајало дословно оао: »Гувернеру Мајсура. Сер Стафорд Крипс, специјалиста за у»лачењв других народа у рат за рачун Енглеске, долази у Индију да одржи урођеницима серију општечовечанских и хуманих предавања. Уклоните све нвпријатеље Велике Бритаиије из саојв области и помпезно дочекајте изасланика. Антони Идн«. Сер Џон Клептон избечи очи. — Казао сам ја, речв секретар, — да не слути на добро, што сам прошле ноКи сањао да сам добио жутицу. Нису нам могли дати тежи посао него да уклонимо наше иелријатеље у Индији._ Десет дана доцнијв специјални воз енглеског изасланика дошао је у Хајдерабад. Сер Стафорд Крипс је, као опрезни дипломата, коитролисао истовар свог пртљага. Изнвсоше десет кофвра Библија, даа сандука ордења, осам џакова обекања, три завежљаја ружичастих наочара, и на|зад, као што приличи енглеском дипломати, два сандука експлозиаа. На гтерону је било постројвно: енглвска гарда од индуских ао|иика, еиглески официри, десетак

британских дама, наливених коктелима и гувернвр сер Џон Клептон, опкољен претставницима енглоска колоније: банкарима, трговцима, тамничарима, англиканским свештеницима, трговцима белог робља и кафаџиј.>ла. Кад се сер Стафорд Крипс појави не перону, почасна стража испали плотун, који растера све мајмуне и папагаје из околине, а једна капела Шкотланђана отпоче да свира на гајдама »Интернационалу«. Сер Џон Клептон приђе славном дипломати и зажели му добродошлицу у име Индије. — Одушевљен сам дочеком, изјави сер Стафорд — желео бих само да искупљеном народу пред станицом одржим дирљиа говор о слободи која их чека када ми будемо добили рат. Сер Џон Клвптон зину: — Како кажзто? Али га валики дипломата није слушао. Он прође кроз хол саечано украшан енглеским заставама, слоновим зубима и сликама бивших махераџа, и изођо напоље. Одједном стаде запањен. Огроман трг пред станицом био је Потпуно празан. Једино је пар полисмена дремао у облаку мува. Сер Стафорд се бесно окрене гувернеру који га је збуњено пратио: — Шта зиачи ово? Где је помпезни дочак који вам је нарођен? — Опростита, сер — муцао је сер Џон Клептон збуњено. — Па све је било: и гарда и пуцњавл, и претставиици колонија, и слонови зуби у холу._ — Дођавола са слоновим зубима, — дракну сер Стафорд Крипс, — зашто сам ја онда гонео собом Библије, трговачке мустре и експлозив? Где је индуски народ који ме, по вестима агенције Рајтер, обожава? Сер Џон Клептон се усправи са олакшањем: — Е, то квтв да извините, аар. Индуски народ није ту зато, што сам добио наредбу из Лондона да из своје области уклоним све ( непријатеље Велике Британијв.

ЕПИГРАМ Залуд сплетке м вештине, Близу кра| Је треКег чина, Сада други капу кроји. Не помажу сад ујдурме; Од Ламанша па до Бурме Албион се јадан зноји.

Самртно пролеће

N I '

САВЕЗНИЧКЕ ПРИЧЕ

НИЈЕ ОПАСНО

А" П' Брже, сеци тоЈ Хоку још мало да жмаим.

Капкута. — Жена св обраКа Џону Макферсону, претставнику бирминганске индустријо у Индији. — Џоне — кажв — мораћемо да убијемо нашег пса Хектора. — Дођавола, а зашто? — Нвшто са њимв нијв у рвду? Почео је да уједа и наше пријатеље. — Ако је тако — речв сетно Џон Макферсон — онда овде у Индији нећв имати прилике да некога уједе. АМАНЕТ Њу)орк. — Банкар Хенри Џонсон је на самрти и позива свога сина да му да последње савете. — Џиме — кажв банкар — обекај ми да се неКеш никада бавити прљавим пословима око куповања акција. — ОбеНавам, оче. — Него се бави поштеним и часним пословима око продавања акција. НЕПРОСВЕТ>ЕНИ._ Москва. — Чувени руски научник Павлов, који је одбијао сваку сарадњу са бољшевицима, био јв веома побожан и посећивао, уз специјалну дозволу, свекога дана цркву. Једном, при изласку из цркве, сретне га један кра^ноармвјац, — Јеси ли ти био у цркву, друже? — Да, одговори Павлов. — И молио си св Богу? — Да. Красноармејац погледа у научника, задрма главом и узвикну: — Каква ниска интелигенција1 У ПОЛА ЦЕНЕ... Палестина. — За врвме немира у Палестини, високи енглески комесар посетио је претседника општине у Јафи, Арона Барарона, протсКч л-а ка Енглези бомбар-

довати варош ако се немири наставв. — А колико Кв вашу владу да кошта то бомбардовање? — запитао је Арон. — Око сто хиљада фунти. — Аух! — узаикнуо је запрепашКено Арон. — Дајте ви нама пола од те суме, па Кемо ми сами да бомбардујемо нашу варош.

НАШ ЛЕКСИКОН Аустралија Аустралија је континенат који је имао ту несреКу да га откриЈу Енглези. Веома је мало насељен и има две врсте становника: Енглезе и Урођенике. На сваког Енглеза пада по 250 кв. километара земљишта, 8 оваца, 3 кенгура и једна берза. На сваког урођеника падају: по два енглеска жандара, једна тамница, пола метра ужета за вешање и двсети део једног англиканског мисионера. Аустралија извози војнике за сва енглеска бојишта, и то потпуно бесплатно. То је једина земља која нема гроб незнаног јунака на своЈој територији, веК на неких двадесет хиљада километара даље, и то тамо, где је Енглезима пало на памет да рагују. Аустралија увози на енглеске фронтове такође и вуну, што се веома много опажа по развоју енглеских »успеха«. Аустралијанци располажу једним оружјем званим »бумеранг« који се када се баци на непријатеља, врзКа натраг. Енглези су један такав »бумеранг« бацили на Јапанце а он се вратио и распалио Аустралијанце преко главе. Аустралија сада улази у поприште борбе, али се не очекује да Ке скоро да паднв, пошто Енглези још нису послали озамо генерала Вавела.

Са&рбмена ени 1 иклапед.и(а Британина Аутономија — финансијска привредна зависност од плутокрагског Ситиа. Доминион — колонија која има право да се слободно жргвује за нас. Европа — континент који са усудио да нам забрани, да га експлоатишемо за своје себичне интересе. Горњи дом — куКа згодна за бадавађисање наших лордова и серова. Колонија — земља која благодареКи нашој цивилизацији, мора да се истроши и да осиромаши да би се.ми обогатили. Ал' ако буде супротно... Колонијални народи — види урођеници. Министарство за информације — творница наЈнедоследнијих измишљотина. Слобода штампе — право да се слободно штампају Рајтерови лажни извештаји. Статус доминиона — најчоаије обеКање Индији, које Ке као и ча досадашња обеКања остатц само обеКање. Урођеници — људи који су, бар досада, умирали, да би ми живели. Не дај Боже, да буде контра.

ТУ СМО НЕНАДМАШНИ Лондон, марта. — Претседник специјалне комисије за набавку изјава жаљења поводом напада енглеских авиона на неутралне градове, поднео }е Черчилу извештај у коме кажв: — Изјаве жаљења набавио сам у великој количини. БиКе их чак и за 1943 год. У давању изјава жаљења не може нас нико превазиКи. Ту смо ненадмашни. ЕНГЛЕСКЕ ПОСЛОВИЦЕ Сваки је сам себи ближњи. Сваки за себе, а Бога за свв наг Енглезе. Доброчинство почиње и остаје код сопствене куКе. Ко тебе хлебом, ти њег4 бомбама. За доброчинство — злочинство. Пријатеља можеш преварити. Ко умије њему двије, а нама све остало. Чини добро — злу надај се, чини зло — не кај се.

МЕТЕОРОЛОШКИ ИЗВЕШТАЈ На Атлантику бура и ветрови, на Пацифику клизавица и олује које дувају у пр4вцу Аустралије и Калифорније, у Холандској ИндиЈи после буре завладало је лепо времеј у Индији магла и слана, у Индијском океану облачно и ветровито. У Африци време променљиво, самум дува у правцу Сувца и Египта. У Европи време лепо, само се у малој Азији облачи и може лако бити непогоде у Персији и на Кавказу. Главни уредник: Светомир Сто* јановиК. Уредник за илустрације: Теодор ДокиК. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Телефон редакци)«: 25 -592. Штампа: Штампарија „Луч"« Београд. с.