Бодљикаво прасе

Бро)21

БОДЉИКАВО ГТРАСЕ

Страна

ГЛИШИНА ПОСЛА

Бонсерски менаџер ноји се рве са „љ" и „л"

Да Карло Кулиат случајно ни|в славни боксерски менаџер, него власник некадашње Кевабџиске прчварнице и данашњег облакодера, данас бисмо ми на сред Теразија имали „Аљбанију", и никада „Албанију". Да се Карло Кулиат случајно није дружио с боксерима, него рецимо с Христифором Колумбом, можда би овај Кулиата издресирао за неког проналазача каквог седмог континента; а можда би и Карло од Кристифора направио каквог боксерског шампиона. И према том«, да су ова два великана живели истовремено, поставља се огромно питање да ли би у Риге од Фере улице писало: „Боксерска школа Колумбо-Кулиат"; или би на америчкој обали висила табла с натписом: „Проналазачка школа Кулиат-Колумбо". Но у сваком случају, само под условом да те натписе пиим Кулиат, покојни Христифор имао би на њима презиме Кољумбо. И да је Карло којим случајем пронашао Европу, данас би на географским картама, преко места на којима ми живимо, писало: „Баљканско пољуострво", Да је Карло Кулиат неким случајем био сам себи кум, данас би се и о.ч сам звао друкчије: Карљо Куљиат. Јер кад би Карло Кулиат умео да потрефи где треба да дође слово „л" место „љ", и „љ" место „л", то би по реду било триста прво светско чудо; а он «ам триста прво чудовиште. Тр^жите све од Карла Кулиата; тражите да сутра Марковић победи Богдановића; или тражите да Богдановић победи Марковића; свеједно; или тражите да прода више уллазница него што може да се набије у салу Радничке коморе; тражите штогод хоћете, све Ке то он лепо удесити, не постоји за њага „не моное". Али не тражите од Карла Кулиата да вам каже где треба да дође слово „л", а где „љ". Не тражите од њега да каже дв његова школа ни)е најбоља на Балканском полуострву. Јер он то не уме. Он уме да каже само то да је „његова шкоља најбола на Баљканско пољуострво", • Ако вас ноћу неко боцне нечим шиљатим у леђа и викне: „Руки у вис друже!" знајте сигурно да то отприлике треба да буде лопов. Ако н«ко други шчепа лопова иза леђа за јаку и викне: „Стој, не мрда]|" то је онда жандарм. Ако вас неко на улици куцне прстом у раме, не насмеицЈ се љубазно и каже вам: „Ево вам осам динара ситно, дајте ми банку у хартији!" знајте дв је то модеран просјак и да сматра да он вама чини услугу, а не ви њему. Ко другоме јаму копа, тај је,., надничар... Ко рано рачи, тај је... млекаџија... Пардон! То |е прошло време. Не. То је довно прошло време. Беше некад. Ко данас рано рани, тај јури млекаџије. Ако видите неког задовољног, дебелог човека који пролази поред коњске касапнице не бацају^м нв излог прождрљиве погледе, знајте да је— црноберзиЈамац. Ако вас неко на улици запита: „Шта је било, кад Ке почети?" Знајте да је тај неки футбалски навијач, чије се „уа" и ,,'ајд сааад" запврложило још од прошле године. Али ако у неком бифеу чујете да неко тражи: „Кељнер, једну дупљу луту!" Немојте се ни освртати. Знајте сигурно да је то Карљо Куљиат. » Овај чувени бокс-менаџер оженио се Српкињом. У Почетку је било муке. Кад јој ј-е рекао да је луби, ангажујући истовремено један полубац, она му је улубила шешир и спљоштила нос. Ствар је мало изишла на чистину тек кад јој је некако објаснио да је вољи као људ.

Ута&оика Вуји, паји моје чедо мало, Буди човек другог кро|а, Увеи гледај посла своја Да би сунце теби увек сјало! Немо) да преваре тебе, Увек гледај само себе. Нови дечји принцил чу се: „У се и усвојекљусе". Ко истину не зна шта је1 Па наиђе на пут криви Целог века, докле живи Он ће имат да се каје..„ За ђопуњљ&ањс Године школске кра) За ђвка пун је жучи Кад се кроз прсте гледа Онда се мање .... Две недеље мину Од Ускрса Па ипак код многих има доста—

Рузвелтов понлон

— Немој да ме одбиЈаш, цурице, чмка ти |е спремио леп поилон...

Кошвва бесно брише, снег неуморно ае|е, Из куће човек неће ни пса да пусти. Ал' гле, гомила људи стоји испод строје Ту су жене и деца. Мрзне та| шлалир густи. Облачно или ведро, ту сво|е севки дан. На то их лорок гони; треба им дуван. Не постоЈи аа њих сметња, ко да им за главом мач. Ч'/|е се ссађа, падвју тешке речи, на сваком лицу |ед. Ап' нико не отстула, жиловје сад пушач, Сваки упорно чуеа сво|е место и ред А људи само једио: У кол'ко је време боље и мра» тањи У толиио нероозе мање и сам шлалир ја мањи.

КОЈИ ЈЕ ОДГОВОР ТАЧАН1 Дајемо вам четири питања са одговорима. Под.уцита оловком онвј одговор који ематрате да је тачан.

Стаљин |е: Црвени диктатор. Гробвр Русијо и руског народа. Капиталистички • варни слуга. Светски револуционор. Очинлек |е: Бвксуз човек. Несуђени црнобврзијвнац. Избвтинани генерал. Либиски мученик.

Идн |е: Дипломатски интригвнт. Бољшевички пропагатор. Отмени плутократа. Црвени заношењак. Лозовски ]е: Протуривач лажи. Комесар зе информације, Овлаш^ени лажов. Конкурент радио-Лондона.

(јј^џјшф 11С11,1РЕИ$0

Професор пита ђака: Кажи ми Марко, која |е највећа животиња? Ђак не зна и гледа у земљу. — Но, шта гледаш у земљу, гледај у мене. ♦♦ Отац саветује сина: — Ти си већ зрео човек, сине, и сам увиђаш да се школа и кафана ни мало не слажу. — То је и моје мишљење, оче. Зато сам решио да напустим школу. ♦♦ — Погледај, драги мужићу! Примила сам осигурање за твој несрекни случај, па сам купила диван шешир!

Госпођа: Имате ли добре препоруке из куке у којој сте до сад радили? Нова служавка: Нису ми дали, али верујте ми, госпођо, ја устајем свако јутро у пет сати, почистим, спремим доручак... и наместим све кревете пре но што ико устане.

Учитељица: Перице, реци нам који зуби последњи ничу? Ученик: Златни.

— Новцем који имам могу све да купим. — Зар баш све? Како? Не верујете? — Не. Покушајте да купите поштење. — Дошао сам да наплатим рачун за ваш нови теретни ауто. — Како? Да наплатите! Па ааш ми Је газда рекао да ^е аутомобил за три месеца сам себе да исплати. ♦♦ Учитељ: Реци ми, Перо, од гоЈих риба добијамо зејтин? Ђак: Од сардина.

— Драги, врати се што вре. Страшно се бојим лопова.

— Пре неки дан сретох твог друга из основне школе, Живу Тодоровића! — Ја га се ие сеђам. — Како, па то је један дебељко са седом брадом! — Богами, ја у Основној школи нисам имао ниједног друга са седом брадом.

Келнер: Јесу ли вама, малочас, украли кишобран? I Гост: Да. Јесте ли га нашли? Келнер: Не, него сам хтео да вам Јавим да је киша престала.

— Скупе су те ваше морске рибе! — Знам, господине, али треба рачунати на подвоз. — Па ваљда не путују колима за спасавање?.. ♦♦ — Како Је то досадно кад човек почиње да стари! — Па ипак, Је то Једино сретство које Је до данас пронађено да човек дуго живи! ♦♦ Господин (новоЈ служавци): Ержика, ви сте ми срце разбили... Ержика: Пст! Немојте да вас чуја госпођа, Још ће ми и то одбити од плате!

Нови будилник за оне који се тешко буде ујутру.

— Ова је слика, по мом мишљењу, најбољи сликарски рад који сам досада израдио■— Па да, али зато ипак не треба да губите наду, младиКу—

УЈЈ У/УУ & ^2 залшшња , уметнично позориште