Бодљикаво прасе

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 21

П О С Л Е Д

В Е С Т И

БЕРЗАНСКИ ИЗВЕШТА! На берзи је учињено много за« кључења. Долар и фунта су се тако срозали да нема тражњв. Мораћа ускоро престати да са котирају. Акције предузећа демократија лимитет проглашене су за безвредне и више се не котирају. Комунистички труст Је пао под стечај. Акције Мурманска, Индије и Цејлона у сталном су паду. Акционарско друштво бољшевичка офанзива претрпело је крах. Обвезнице Енглеска флота и Америчка помок претрпеле су ввлике губитке и више их нико нв купује. КОМУНАЛНА ХРОНИКА ЈЕДИНА БЕНЕФИЦИЈА Бивши претседници и одборници општина, који годинама нису силазили са трамваја, за који су имали доживтне бесплатне карте и који су одређивали станице пред својим кукама имају и данас бенефицију — да бесплатно иду пешице. ЈОШ ЈЕДАН УКРАС МАЊИ Познати београдски музеј, хо-1 тел „Македонија" биЧе ових дана претворен у једну савремену гра-> ђевину. Ту, на томе месту, требало је да се подигне задружна палата, али пошто то није било суђено, овај украс бике само поткресан да не смета саобрв* *ају. ПЕНЏЕТИРАЊЕ УЛИЦА Ових дана су асфалтиране улице Београда удешене за пролетњу сезону — ударена су пенџвта и закрпе и то без купона за ципелв. НЕМА ЗА РАЈКА КАПА Сва удружења и установе имају у Београду своје домове само општина нема још свој дом, Ове године се потрефило обоје, па зато нико и не мисли на зидање општинског дома. ПРВИ УСПЕХ Лондон, 17 априла. — Прв* лорд адмиралитета, Александар саопштио је штампи да је прошло пуних' 24 часа како није потопљен ниједан енглески брод. БИЛИ НА ОТКЛАПАЊУ Лондон, 17 априла. — Познати богомољац Мајски, водио је америчке делегате код једне врачаре на Пикадилију, да их отклапа, пошто је утврђено да делују од урока. МОЛЕПСТВИЈЕ Москва, 17 априла. — Стаљин је присуствовао благодарењу под ведрим небом на Црвеном тргу, на коме се цео савет комесара молио Богу да укине лето и уведе зиму читаву годину. ЗАХВАЛНОСТ — Ја знам, господине професоре, колико сам вам обавезан. Ви сте за мога сина много учинили и ја Ку вам вечито бити захвалан, јер да вас није, он би био највећи магарац на свету. Главни уредник: Светомир Сто|ановић. Уредник за илустрације: Теодор Докић. Власник и издавач: Светвмир СтојановиК Телефон редакц^в: 25-592. Штампа: Штампарија „Л»ч".

ТЕХНИЧКИ НЕМОГУЋЕ »Манчестер Гвардијан" са чуђењем пише: флота Сједињених америчких држава тражила је по Пацифику узалуд јапанску флоту. У јапанским поморским круговима ни најмање се не чуде томе, што Американци нису срели јапанску флоту, Јер и сам адмирал Харт путовао је у своју поморску базу — подморницом, и према томе било јв техничкм немогугКе да сретне јапанску флоту иа дну мора.

ДОБАР САВЕТ Два сељака из истог села сретоше се и отпочеше разговор: — Мој коњ се разболео! каже један. Шта си ти твоме дао када је био болестан? — Терпентин. После недељу дана опет се нађоше она двојица. — Дао сам свомв коњу терпентин и он је угинуо. — Мој такође. ГЛЕДА У НОВЧАНИК Два пијана друга седе у три часа изјутра још у кафани. Један од њих вади новчаник, отвара га и дуго гледа у њега. — Шта тражиш, друже? упитао гв Је онај други. — Гледам у новчаник, да видим, да ли сам још жедан. НЕ ПРИЈА МУ ТЕРЕН Америчком дугопругашу Мак Артуру, иа кога су Англосаксонци много рачунали за Пацифимке утакмице, не прија терен на Пацифику јер није навикао на тврд терен, зато Је отишао чак у Аустралију да тражи мекше.

СТОЈАН ПРОТИЋ И НИЋИФОР

Поставши први пут министар, Стојан Протић пун полета својски прионе на рад. У томе су га једино ометали разни пријатељи и познаници долазеКи свакодневно да му пожеле среФшо м дуго министровањв и да му траже разне услуге. Међу овима био је и иеки трговачки сензал Нићифор, познат са свог великог тврдичлука и неугледне спољашности. Код Протића он је долазио веК три пута, али ништа није тражио ни за себе, ни за другога. Кад је дошао и четврти пут Стојан га пресрете речима:

— Море, Нићо, ти ми долазиш већ четврти пут и ништа не тражиш. — Шта Ку тражити, радим лепо, имам свега, него дођем тако да се посаветујемо. — О чему да се посаветујемо? зачуди се Стојан Протић. — Па о реформама, брате, што треба да их изводиџј. Видиш , да сам ја на пример на твоме месту, ја бих ово овако (и ту Ни^ифор отпоче на дугачко и широко да излаже шта он мисли о реформама у просвети, финансијама, војсци, пољопривреди и тако даље).

Протић га Је слушао, глвдао, мешкољио се, и кад буде да Нићифор још не мисли да заврши, он га прекиде: — А ја да сам, Нико, на твоме месту, ја бих се пре свега уљудио. ОбриЈао бих се, ошишао, окупао, окрпио то одело, сасекао нокте и онда када бих ту главну реформу извео, наставио би свој сензалски посао. Доцније сва београдска чаршиЈа приметила је да се Нићифор из основа променио и уљудио али Је стално бежао од Стојана Протића.

Савоемени иепаоош

САД ЈЕ ТЕК СИГУРАН Узбуђено улази Један ловац у ловачку ку^у и пита своје друговв: — Јесте ли сви ту? — Јесмо. — Хвала Богу! Онда сам заиста убио једног јелена...

ДОБРО ЗНАМО Буенос АЈрес, априла. — Рузвелт Је понудио аргентинској влади да придружи своје бродове америчким конвојима. Влада Аргентине је одговорила: — Не треба нама америчка оружана пратња. Боље сами себе чувајте. Добро знамо колико сте сигурни и способни. АКО ТО НЕ ПОМОГНЕ Лоидон, априла. — Пре него што је отишао у Индију, Крипс је захтевао од Черчила да се изврши чицЉење и подмлађивање британске војне силе. Век је отпуштено 5.000 официра. Сем ако то не помогне. У СИГУРНОСТИ Њујоршки музеј уметности склонио је квоЈе драгоцеме збир*е у сигурно место у земљи, да их заштити од евентуалних напада из ваздуха. Када их буду хтели вратити, Јевреји к« во веЧ побринутм за

НЕ ПОЗНАЈУ ГА —Штедња води богатству, рече Један у друштву. — Да, то сам ја лично искусио, одговори други. — Смгурно сте много уштедели? — Не, човече, ви ме не познајете. Ја сам био власник штедионице, па сам пао под стечај. НЕПРЕКИДНА ТРАКА Нови амерички министар наоружања мисли, да Је све у току.„ Чак и неуспехе. МАЈКА НАЦИЈЕ Госпођа Рузвелт је поделила своје слике америчким војницима. Да их опомене да је смех користан по здравље.

ОДУШЕВЉЕЊЕ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ Рио Де Жанеиро, априла, — Одушевљење за рат, у ЈужноЈ Америци, расте из дана у дан невероватним темпом. На све стране Јављају се многобројни добровољци, који желе да се боре на страни Рузвелта „народног усрекитеља". У неким местима пријавиле су се за добровољце чак н бебе од девет месеци.

КАД ЈЕ СИН НАГАО Син, адвокат: Тата, најзад сам окончао ону ствар око наследства, која се вукла пуних десет година. Отац, адвокат: Погрешио си, јер ја сам ти ту ствар предао да би ти имао доживотну ренту. СТЕВАН СРЕМАЦ О АКАДЕМИЈИ НАУКА Сазнавши да је у Српску Краљевску Академију улази и један господин малих квалификација, Сремац рече: — Богами ће се дотерати дотле да ћемо зажалити за Иришком АкадемиЈом: тамо су била свега два слепца, а овде &е к# битм ковиша.

НЕ ЛЕПИ СЕ НА ЛЕПАК — Моје мишљењв о теби је непромењено: префињен си дух, проницљив си м имаш своју животну филозофију... — Чекај! Упозоравам те да немам ни марјаша. ВЕЛИКО ИСКУШЕЊЕ Млекаџије из Жаркова, Железника и Остружнице тражили су од београдске општине да премести Саву на друго место пошто они не могу одолети искушењу да када виде тако дивну воду не сипају по мало у своје канто. А после глупа публика прочестуЈе.