Бодљикаво прасе

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

броЈ 23

ш и

Тпама амо-, ПА У МЕСТО ПОНЕДЕЉАК Киша лнје сваког данка Потоп нови спрема НоЈе, Шуце раде без престанка Ђонови се свима зноје Откад дође ово време Непрекидна киша тешка, И на небу десила се, Вероватно, нека греШка. УТОРАК Илиџари дрхте, зебу За плажу су наде слабе Због оаакве кишурине Толка радост била џабе Све је пошло наопако Киша смлави к'о Вла питу Овог лета сви ће редом Купати се у кориту. СРЕДА Обсћо |е брак сигурно Чим уснршњи празник мине Али 1&д |е време дошло Жели с' врата да је скине Због преваре цура бесна Користила прву згоду Несуђеном своме мужу Сипала у лице соду. ЧЕТВРТАК Ова киша овлажила Све плано^а наше скроз Пролеће је задоцнило Да ухвати тачан воз Празник рада сутра саиће Сваки има неки план Омладина већ нервозна Да л' *е бити сунчан дан. ПЕТАК Кирајџије мука стисну Што се, |адни, данас, селе Ако ствари им покисну Биће за њих: куку, леле1 Кочијаши милостиви Ниска цена, то се зна Треба барем триЈес банке Ко се селм корак-даа1 СУБОТА Хтела мужа да ухаатм Што но веле: ин флагранти Јер ардању он је склон Поче вешто да га прати Ал' дрвени носи ђон Осети Је како лупка По асфалту: цак, цак, цак! Окрете се, угледа |е, Па промени одмах план Улете у неку радн>у Окретан Је и таЈ враг Због дрвеног саога ђона Изгуби му жена траг. НЕДЕЉА Због рђавога времена Цео млађи сает Је љут Због хладноће нико не сме Још да скине свој капут И стариЈи зле су воље Јер још мора да се ложи Због свих оаих околности ЧиноаничкоЈ, тешко кожи.

Госпа Милкина пита

Госпа Милка )е позната куђаница и домаКица у целој авлији, где стонује ништа мање него 14 партаја. Још док је био жив њен покојни Сима, њена туршија, парадајз и друга зимница уживали су најбољи глас. Чим прође Велика Госпојина навале код госпа Милке све комшико да им покаже како се спрема ајвар или како се суши боранија. А она се само шепури и спремно излази свима у сусрет. А шта би друго јадна радила поред онога тутумрака. Кујна и шпајз, то јој је сав провод. Није она у

— Драге би ти воље помогао, апи ми Је врачара на данашњи дан прорекла несређу.

своме веку, за петнаест година брака, видела ни позориште ни биоскоп, а камо ли трке или не дај Боже неку забаву. Сима је знао само за себе. Кафана и само кафана, а Милка је имала дл чува кујну. Али не лези враже, Сима се прошле године изврте и умре. Најео се киселога купуса и попио три кригле расола, па отишао у кафану на раки|у, увече су га донели мртвога. Ударила га капља! Ожалила га госпа Милка и Бог зна како, отплакала као што приличи ожалошКеној удовици и када су Симу стављали у гроб, по веК уобичајеној пракси хтела је три пут да скочи за њим. На среку, баба Цака, њена прва комшика, спречила је у томе и једва одвојила од гроба. После тога све је ишло својим током. Дала му је седам дана, па четрдесетицу, пола године и, најзад годину. Још за време највеКе жалости она је, оставши сама као пањ, учинила севап: примила једног избеглицу, младика од 18 година, који је, негде преко, био ђак учитељске школе. Добра душа, госпа Милка, свој-

ски се трудила око свога усвоЈеника, зато је наставила да спрема, меси и кува. Ове зиме метнула је две главице купуса, једну у главицама, а другу рибанца, а остале зимнице пун шпајз. Али Ђока, њен усвојеник загледа се у неку Росу, распуштеницу и остави госпа Милку Ово је дубоко потресе и ожалости. Шта није радила да врати Ђоку себи, али овај ни опепелити. Јадна Милка да се убиЈе: »Баш ми није суђено, сињој кукавици ,да се смирим — говорила је баба Стани ко]а је умела да гледа у шољу. Уврачала му нешто она роспија, па >.е да пропадне млад и зелен....« бецала је она неку омађијану крпицу на праг госпа Росе, сипала неку чудотворну водицу пред своја врата, али се Ђока ке врати. У зло доба она се сети да Ђока много воли питу са месом. Диже се зато једнога јутра, пре беле зоре, па на воз. Када се увече вратила кући, први пут је после толико времена запевала своју омиљену песму: »Рузмарине, мој зелени«... Још увече умеси и рвзвуче коре а сутра умеси питу, ону праву питу од меса, дебелу као рука. Када је све ово свршила и приставила капаму, она се диже и зовну Ђоку. Само отвори Росина врата, не назва јој ни Бога, па викну: — Ђокице, сврати код мене на

— Шта би било кад би овде упецали неку рибу) — Чудо невиђено!

ручак. Има капама и пита са месом.Л« И, не лези враже, Ђокица се полакоми. Није госпа Милка честито ни стигла куђи, кад ево ти Ђоке. Када осети мирис пите, он се поче да облизује. Како су се ствари даље развијале између госпа Милке и Ђоке то не зна нико, само се увече скупи цела авлија пред госпа Милкина врата, одакле се чула ужасна дрека и ларма. Највише се чуо глас госпа Росе, распуштенице, која је хистерично врискала. Одјед-

ном се врата отворише и први излете, као из топа, Ђока, сав рашчупан, у прслуку, а за њиме излете и Роса, која је за косу вукла јадну Милку, такође раскомођену. — Оди овамо, ронђушо матора — викала је на сав глас. Да те свет види и упозна. Да види како жалиш мужа и фађаш децу на питу. То ли је лепак да се факају муве. Сурунтијо матора, бакутанеру. ДаНу ја теби питу, да ке све да ти преседне. Воле баба пилеНину... Е, неНеш! Неда то Роса... Зар на мене да удариш.,1« Ко зна шта би свет Још чуо да их не развадише. Госпа Милка, онако рашчупана, утече у куђу, •а Ђока загреба на улицу. Од тога дана госпа Милка уопште ниЈе по дану излазила у авлију, док се Роса шепурила по авлији, дираЈуки Ђоку који се склонио код Беле, пуцерке: — 'ОНеш, Ђоле, пите! Када се госпа Милка Јуче иселила, цела ЈоЈ Је авлиЈа викала: »Уа«, а Ђока се помирио са Росом и преселио код ње, али Је дао изјаву да више неКе нигде иђи на питу._

јанаћново писмо Асско&аи

Сг Је дошеја монумент да и големаши осете шта је поцврсто. Доста је бре бидноло да салте санкнлоти и боранија плаћају цекови а овија што си имају палате и свезе уживају и оде си по теферичи. Читаја сам да се упецаја један днректор из друство за сикурацију што је праЈио лажни наполијони. ТакоЈ ги и треба. Све ги је мало, па када урипа у ћорку, онда кукање и пишман. Други је заглавиЈа због зашто Је иаправиЈа калисмерос сас арамије и веА је улетеја на куде бању да се лечи три године од овеја болес. Ако бре брате! Посветила се рука дабогда, иа онија што што ги уфатише. Зинула алосиња на тија чорбаџије и големаши па ги Је све мало. Зинула ги алосиња па салте кибицантују где се може нешто да ћелепирне а све се бусају у груди какој ги

је полоше. Они напрајише сефте и с'г ће иде какој по лој, због зашто су добре сефтеџије. Све ти с'г испаде турфа посла. Деца си не зборе сас татка, керке си отимају каваљери на куде маЈку, а деде си узимаЈу девоЈченце за жену. ПолудиЈа свет, па тој ти је. Ники си не знаје куд му је пут и шта му је дужнос и салте иска да напраЈи паре. Због ту проклетињу овеја свет душу је изгубија. Сас паре се може свашта напраји,

ЕПИГРАМ Црна берза ради, пљачка И томе ће доћи тачка. Кад казна не буде кратка, Већ проради страшна мотка. То Једини лек и Јесте За шпекуланте злочесте.

без паре ич. Тој ти је.с'г филозофија, тој ти Је закон и ко неје спреман за овеЈа системи, тај има дип да пропадне. Ете, онај луфтика што је уфатија своју домакицу, гушодавку, сас другу персону, опростија целу ствар јербо Је она миражџика. Кој има паре тај си може да праји шта хоЛе, да си мења мужи какој кошуљку. Када се тако нешто напраЈи на куде голотрбе и гуланфери, онда сви викају: то је таква и таква трепетљика и лака роба, а кад се напраји куршлус на куде големаши, онда се вика: Покварен свет набедија девојченце. Д'неске нећу си више писујем због зашто оћу да се одморим на овиЈа пролећно време и да си фаћам чист луфт. У здравље и скоро ви^ење Ваш Јаиаћко.

Мисли о данзшњици Сингапур — према Енглезима, прво је био једна врло важна варош, данас је један врло мали станчић, врло влажан и без кујне. Рузвелт. — То је врло рђаа претседник али срећан муж. Он је сигуран, да га његова жена није и да неће изневерити. Париз. — Покојници се дело на две велике категорије. У пр-. ву спадају они коЈи еу погинули бранећи Енглеску, у другу они који су мртви зато што су они из прве бранили Енглеску. Противавионска одбрана — пас чувар једне вароши. < Лепота — један одређен броЈ који извесним женама служи ради одређивања нуле њихова интелигенције. Дут — дуг је једна ствар која се има исплатити без размишљања; у ствари се своди на непрестано размишљање без плађања. Неправда — сваки чин правдв, који није учињен у твоју корист. Пудер — стругани сир на тањиру лепоте. Посао — одличан изговор да се неби човек латио других занимања. ЉУДИ И ЖЕНЕ Пријатељ који покуша да нам преотме пријатељицу јесте бољи пријатељ онај који нам претстави своју, у циљу да је се отараси. ❖❖ , Интелигентни су као 29 фебруар, а интелигентне жене као 30 фебруар. ❖❖ Циција је човек који не поклања пелц. Лудак је онај коЈи то чини. ❖❖ Ева је била најнесређнија жена зато што јој није било могуће да превари свога мужа. Али је сигурно у току ноћи, намештала Адаму лажну браду и бркове и љубеђи га звала: Јово. ❖❖ У љубави као и у коцки добија увек онај који уместо да мора да игра, иде у биоскоп. БЕОГРАДСКА ПЕСМА Због редовнога излива Саве у Савамалу, сада се пева: Дојади нам код »Бристола« Ова вода вража Ту *е бити овог лета Београдска плажа. Кулаке ее у сокаку Као праве срне Београдске ломодарке Ту ће да поцрне.

— Госпођа ниЈе код куће! Не верујем. — Е, добро, господине, уђит* па питајте госпођ^ личјм.