Бодљикаво прасе

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Срој 23

АМЕРИЧКА ОТМЕНОСТ У јодном малом америчком гроду проповедао је сооштеник у цркви о обесном и развратиом животу многих дама, и тада рече: — Ја ку вам сад реКи име оне дамо која је највише грешила. А затим се поправи: — Не, то би било противно хришКанским начелима. Ја К/ само да бацим моЈу капицу тамо где седи најоокл грошница. Ои скиде с главе своју капицу м замахну јо, као да ћо бацити. У истом моменту скочише свв отмене даме и заглавише излаина ератв.

П Р Е М И

Мајкас Шта то читаш? Сигурно Јо олет нека љубавна историја? Ћврка: Није, мамице, ово је кн>ига о браку.

— Шта је с твојим вереником димничаром? — Напустила сам га. Разочарала сам се к«д сјм га видела опраног. ♦♦ Жена (пред излогом): Поглвдај како светле ови брилијанти! Просто да човека заболе очи1 Муж: Имош право, хајдвмо даљв. — Налазим да ожењен човек треба да се коцка, — Имате потпуно право| Ако изгуби, изгрди гв жена; ако добије узме му свв паре. ♦♦ — Шта си тужан? — Удаје ми се вервница. — Па није то баш тако страш■и ствар. — Како да није? За мене св УДвјв.

— Има пасв ко|и разумом прввазилазе своје господаре. — То је тачно. И ја имам твквог пса.

— Сутрв ми јв рођендвнт иавршавам тридесет година. Штв кеш ми да^и? — Па ја ти нв бих дао више од двадесет и две године.

Фабрикант пита новопостављеног радника: — Да ли вам је надзорник рзкао шта су ваши послови? — Јеств! Рекао ми је да га пробудим чим вас видим. ♦♦ — Дакле, то је портре човека ко|и је освојио твоје срце? — Не, то је портре мога мужа. ♦♦ Гост: Имате ли топлог чаја? Келнер: Немамо, али пиво је доста топло.

Професор: Познајете ли мвнично право? Студвнг: На жалост, познајем.

— Има момената када је новац право проклетство. — Да, у моментима када га немамо.

Професор певања: Ви тамо у дну учионице, Мемојтв да лармате него Кутите и певајте.

Отац: Ти хоКеш да се жениш, а не знаш колико кошта једна жена. Син: А ти, очв, не знаш колико кошта ниједна жена.

Знаш да позирам |одном сликвру за спику „Љубао и злоба". ' А ко позира за љубап!

ПОГРЕШИЛА АДРЕСУ — Шта треба то да значи, Лвло! Пишвш ми у писму како сам егоиста, како си ми све жртвовала и на крају да нисам ни врвдан твојв љубави. Ја ту ништа на разумем! — Немој да се нервираш, драги Марко, писмо уопште није било теби намекувно. Погрешила сам адресу. ♦♦ Госпо ^а: И ви сте томе безоб|мтном пекару допустили да вас у мраку пољуби? Служавка: Опростите, милостива, мислила сам да је милостиви господин. ♦♦ — СиноК сам два пуна сата разговорала са сусетком Маром. — О чему и каквим глупостима сте то могле разговарати толико дуго? —* О теби, драга пријатељице! ♦♦ Учитељ: Реци ми, Микице, ко је био Колумбо? Микица: Нв знам, господине учитељу. Учитељ: Срам те ило. Не знаш ко је био Колумбо, а отац ти је трговоц јајима! ♦♦ — Шта, ви сте постали вегетаријанац? — Па шта могу да радим, кад ми још једино пиљар даје на вересију. ♦♦ — Зашто ниси хтео да даш Ивану своју адресу? Да му нешто нв дугујеш? — Не. Али Ку му дуговати. ♦♦ Жена: Човече, па ти пијеш ту ракију као воду! Муж: Вараш се, драга. Воду никад н« бих могао тако да пијем. ♦♦ Женски глас у биоскопу за време претставе: — Себи руке! Одмах затим исти женски глас:, — Не ви, него онај с леве стране.

СудиЈа: Ви ств оптужени да ств хтели да удавите лекара који вас јв лечио. Зашто ств то покушали? Оптужени: У самоодбрани.

— Како вам се свидепа Вонсција! — Веома Јс пепа, али баш када смо ми бипи бипа |е пвплава, тако да смо морали све у чамцу да се возимо.