Бодљикаво прасе

Бро) 33

БОДЉИИАВО ПРАСЕ

Страна 7

(/в&уљ&и > Довитљиви Равајло

или кад се нључ заглави

ПОШТА „БОДЉИКАВОГА ПРАСбТА" ХВАЛИСАВЦУ Увек желиш Да се чујеш Свуд се гураш И план сиујеш Да са бољим крајем Вежеш и сво| кра) Добро ово знај: Неумитни закони Природе што *уте На право Ђе место Сваког да упуте Па таио и тебе.

— Обећао ми је стан на првом спрату, али, ако не буде лифта, нећу се удати за њега.

САВРЕМЕНИ ЛЕКСИКОН Двадесет и пет — фаталан број за шпекулантв. Принудан рад — период вракања к свести. Жена — девојка за све. Љубав — кратковидност.

ИЗ ДИРЕКЦИЈЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ Позив пекарима. — Позиаа се пекар Сосо да у пекарама Делана и Винија подигне њихово век испечено кестење. Напомиње се, у случају дв не дође, квстењв Кв се понудити Пандит Нехруу. Промена власника. — Власник радње, „Извори Нафте 1(од Јанангјаунга" ]е ликвидирао. Радњу ]е преузео нови и млади трговац Јапан.

САМО У ТРИ ОКА — Господине Симићу, могу ли с вама говорити у три ока? — Како то, у три ока? — Тако, лепо! Једно саМ ве^ бацио на вашу кКер Марију.

Кад је Кнез Милош 1835 ишао у Цариград, у његовбј је свити био и Сима Милутиновић. Чланови књежеве свите беху од Султана наСрађени, па и Сима доби скупоцени царски бињиш с великим дијамантом испод грла. Дошавши у Крагујевац, Сима тај бињиш поклоии позоришној гардероби! Један од чиновника из Кнежеве окоЛине заинати се да ће бињиш украсти, те се 6н нарочито чувао, док се није продао! КупИо га је за дукат неки МлаДИ ГружаниИ, који га је отргао кад је на _ саборима и СлаваМа коло вбдио. * Познато је да је учени Јосиф Панчић за млађих гбдИна био пријатељ веселих часова. Вук Маринковић који је и сам умео уважавати животна задовољства, по кад што је томе замерао, а једном ће рећи: — Панчић треба да промени презиме, па када банчи нека се и зове Банчић. Рекоше му да Панчић ипак не дангуби него ради, а Маринковић ублажи преДлог: — Знам то. Али онда нека се назове бар Бандић, кад већ миСли да без банде нема весеља живота... Ф Мекада добро познати директор гимназије у Кра^ујевцу, Сима ЖИвковић, бејаше питомац а Гто том и особити поштовалац Љубе Ненадовића, кога је звао

самО речју: Господин. О начину како је постао Ненадовићевим питомцем причао је Живковић ово: — Биб сам ђак виших рабрбда гимназије у Београду. Професор ми бејаше и гоСподин Ненадовић. Запази господин како се ја, иначе твчан и одличан ђак, већ неколико пута задоцњ&вам за први час изјутра, па ће ме једном, кад Изиђе са часа у мбме разреду, а мене нађе у ходнику, запитатИ: „Шта је теби те тако доцне стижеш?" Ја му одговорим да послужујем код Г. Н. Н. самца, који доцкан долази кући из каване, те се изјутра успава, а ја, опет, не могу поћи у школу докле га не усЛужим. Господин извади из џепа три рубље, пруЖи ми их и рече: — Ево ти новаца па се сам храни, а неваљалца господара напусти!" Тако и учиним, док ме по^ле неколико дана он опет запита' — „Имаш ЛИ троШКа?' 1 Одговорим да имаМ још, алИ ме он, знЛјући ваљда ббље шта је у ствари, даде бпет т(5и рубље. Прође некб краткб ереме, па Ми једном приликом реч^: — Знаш Шта? ДбсадНћ^ се теби примати, а богме И Мени даватИ. НеГб — И МеНе храни отац; кад ја још једем туђ хлеб. дођи И тИ.

Одем — и тако постан^м питомац Госпбдинов, уселих се у кућу сТарбга проте, савијах и помагах експедовати нашу милу „Шумадинку" и благосиљах добротвбра! • Као владин посланик на једној Народнбј скупштини у Крагујевцу, Панчић је био и потпретседник скупштински. Један се пбсланик те скупшти не тешкб жаљаше у седници ка ко у Србији нема слободне штампе, већ се мисаони људи спречавају у. изношењу ,корисних предлбга и идеја. Тада министар Радивоје Милојковић устаде и рече: — Чули сте шта вели господин посланик, а ја ћу се за доказ да ствар друкчије стоји позвати на најбољега сведока. Господин доктор Панчић штампао је у СрбијИ више него сви ми скупа, па ја молим господина доктора да изјави овде: да ли је власт њему ма кад забрањивала да штампа шта хоће и како хоће. Знајући добро шта је по среди, Панчић ипак устаде и изјави: — 3,аиста, гбсподо, никада нисам наилазио на какве сметње бд стране државнкх власти кад сам што штампао, а истина је и то да сам штамПао, хвала Богу, баш доста. СкупштинаЈе примила јемство такога јемца.

Јадни људи сад на белом хлебу. Кирајџије мора сад да зебу Јер је више среће него Јада За џелове њине била проба Јер ретко им таква срећа пада Прво Ускрс а после сеоба.

л

ШТА ЈЕ НЕМОГУЋНО | Да се у бифеима и кафанама продаје чисто природио вино и природна ракија. в Да нађете млекаџију који не сипа ни кап воде у млеко.

ЧАС БАЛЕТА, ХУИОРА !1 П Оутра, у недељу, 3 маја, у 10,30 часова пре подне ХУМОРИСТИЧКО ПОЗОРИШТЕ „БОДЉИНАВО ПРАСЕ" одржаће ПРЕТСТАВУ Н А НОЛАРЧЕВОМ УНИ8ЕРЗИТЕТУ Са новим и одабраним програмом Учествују госпође: Ира Васиљева, Вера Костн^ћ, Вера Кокошевнћ, Цока ПериЂНешнћ, Вера Петри*, Мнла ЕрцеговиЂ. Господа: Јован ТаниЂ, Милош РНСтнћ, Дца ЦветковиЂ. Јован СтефановиЂ-Курсула, Дца ЋорЈјевиЂ, Жарко Мнтровнћ и чувени комични музички трио ,ЛУ МП АЦИ ВАГ АБУНДИ С".

— Савршено си то уредио_ Само ћеш сада морати да разбијеш стакло ако мислиш да мзиђеш. НЕ ЧУДИТЕ СЕ... И ТО СЕ ДЕШАВА — Перо, иди опери ногв, сад ћемо вечерати. ♦♦ — А је ли, Иване, како се зовеш? ♦♦ — И да постанеш, барем, хиљаду година стар, али с места!

У једно) тихој улици иду у сусрет два господина. Први заустави другога и стаде му бројити дугмад на капуту. — Шта то радите? — упита зауставллни. — Не чудИте се, господине, ја сам математичар. На то други господин удари првог тако, да се овај сруши на земљу. — Не чудите се, господине, |а сам астролог, звездочатац.