Бодљикаво прасе

г -Страна 2

БОДЉИКАВО ПРАСк.

Број 25

ЕлшХрСМЛ Све што нам |е Лондон пево Обмвна је била само То сада сви добро знамо Јер шта вели стварност ево: Где год сиага је искрсла Енглеска је варка прсла. Пред енажним су као бабе Али зато тлаче слабе За туђе се злато грабе Нанвне на лажи вабе А кад треба да арлукну Они тада само штукну.

Поводом последице не«' сре^них догађаја, у Бурми, изјавио је Черчил: — Шта да радимо кад, смо малерозни. Стално пре-' ко радија навијамо за победу, али ње нема, па нема... „Вуна Нићо" Кјубишев, маја. — На позиЕнглеза да МолОтов врати посе^ ту коју је учинио Идн у Москви, Молотов је кратко депеширао: „Вуна ки^о"1

САМО У ПРОЦЕНТИМА Н»у|орк, априла. — Многе индустријв и радионице које су престал<е са фабриковањем цилиндера и смокинга, засуте су масом писама, са питањем зашто је престала израда њихова. На ова питања фабриканти су оштампали циркулар — писмо ове садржине: — Зашто да правимо цилиндере кад на њима зарађујемо 50% а на производњи ратнога материјала фата му се ^ар и на 500 процената. — Зато смо и ми променили професију.

Два ортака англосакса Снаге сплели Али лоше ствар извели Зато вичу: Опа! Сада први другар вели Зашто смо се срели! Кад смо оба тропа!

ПРЕГЛЕД СТРАНЕ ШГ&КПЕ Поводом оскудице у бродској тонажи „Тајмс" јавља да је ми-

Споменик при1ател>ства

Комсалонац у акцији По повратку из Москве, Сеп Стафорд Крипс је издао неке уредбе од којих су се неке односиле и на спорт. Сер Стафорд Крипс је наиме забранио св« боксерске, бициклистичке и рагби приредбе, категоришу^И их као непотребне у данашње време. Када је том приликом један члан Доњег дома *оедложио Крипсу да се сва пространа поља која служе као терени за голф засеју пшеницом, Крипс је' одлучно устао противу тог предлога, изјављујући да је голф неопходна потреба за телесно развиће чланова Горњег и Доњег дома. Прорачун о великој користи која би се добила засејавањем око 2.000 терена са просечном површином од 20.000 кв. метара по терену, Крипс је одбио да саслуша, Како се зна да су забрањени спортови баш они којима се баве и којима присуствују великом већином сами радници, то је запрепашћење било тим ве^е. Радници се сада питају с правом за свог вођу: — Је ли то научио у Москви? У Лондону, а специјално међу радницима влада после Крипсовог повратка из Индије велико интересовање, шта ^е Крипс сада забранити? Једно је сигурно, а то је да ће све артистичке, мађионичарске и факирске приредбе бити одмах забрањене већ обзиром на то да потичу из Индије... Вечити трговачни путиик

нистарство војске саопштило да британске трупе, које су стацидиирале у прекоморским поседима, не могу добити никакво от'суство у домовини. — Јако жалимо наше војнике, Јавља даље лист, али чим будзмо скрпили нешто бродова, послаКемо им да би их извукли из угрожених места. Против помо^и коју Сједињене Америчке Државе дају другим нацијама, пише „Њујорк Журнал Америкен" и каже: — Престанимо већ једном да све те незахвалне нације из белога света потпомажемо. Јер ако ми продужимо да свима шаљемо ратни материјал, нама неће остати ништа. Лорд Мерчвуд пише у часопису „Виктори" о тешком положају британске морнарице: — Ми смо хтели блокадом да победимо своје непријатеље, пише даље, али су Немци својом контраблокадом притеснили, да сад једва дишемо. Ето тако то бива, кад „Нвко другоме јаму копа, сам у њу пада." Лондонски „Тајмс" пише поводом краљевог давања помоки пострадалима: — 1,0б0 фунти, које је британски краљ дао за пострадале, додељене су једнј радничкој породици: Ову велику „краљевску" помок та радничка породица, није могла да потроши ни за три дана, остало јој још читавих три шилинга.

Нов фронт Москва, маја. — Овде |е изазвао велику радост, извештај друга Мајскога, да Енглези спремају своју офанзиву. За тај велики подухват спремна је снажна флота од два чамца и седам војника. Сада генералштаб бира где ће се ударити са овом силном и добро опремљеном (за пливање) војском.

Зашнешка Небом лете лавови Као царски градови Коме они пошљу дар Налрави се свуд дар-мар. (исЈа^ведууод) Испод земље седе Без вретена преде Само свилу спрема А лредива нема. (ноИноц- оиНе^)

1»>Г. ... да дипломата преда/е сШраном посланику ноту

ОПРЕЗНОСТ Сиднеј, маја. — Споменик, који је подигнут Мак Артуру, уствари је попрсје. Аустралијанци га нису жтели израдити целога, са ногама и рукама, да не би утекар. Познају му нарав!.. ИСПРАВКА ЧАНГ-КАЈ-ШЕКА На вести стране штампе да се кинески војници у све већ-ем броју предају Јапанцима, пошто сматрају да ће тиме учинити већу услупу лепшој будућности Кине, Чанг-Кај-Шек је дао преко свога претставника штампе изјаву да је све то обична измишљотина, пошто сб његови војници, колико је њему познато боре не за лепшу будућност Кине, већ за лепшу будућност Енглеске.

Нема, па нема...