Бодљикаво прасе

Вро) 27

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 7

КОЛАРЧЕВА ШТЕДЊА

' Лекар: — Ви, господине, имаЈв и сувише много у стомаку, а сувише мало у гпави... Мали Перица се пита 1 'А Зашто се тера „мак на коћац", а не терају се на примор Ораси? А Зашто мама каже тати да }е магарац, кад тата нема дуге уши, нити уме да риче? А Да ли се „нудисти" зато та)ко зову, што нешто нуде? ^ Како време лети? Да ли на обичном авиону, или пак на ловили бомбардеру. Испретурани огласи ' Тражим девојку, поштену, чисту и марљиву, са две пе^и и одговарајућим нузпросторијама у ћриземљу. Наступ одмах. ОбавеШтења под „Хитно". Стенице и осталу гамад поду><ава по м«тоди Музичке академије, савесна учитељица уз умерени хонбрар., Иде и куће. УпиЈгати у зоолошком врту. Хотелска собарица, млађа, симћатична, лепо намештена, гарантирано чиста, мирна, издаје се само бољем господину на краћи >»ли дужи боравак, или привремено отседање. Информације под >,Лепи изглед". Не чудите се... | Ц Шта имам да читам ДанТеов „Пакао",_ кад сам ве^ два рута био ожењен... П Мамице, а колико дуго сме Модерна жена бити удата? Б8 Зашто ти уопште имаш "-ла1ву? Мозга немаш, косе немаш ваљда — за вољу шешира?... Хајде са мном у менажерију циркуса. Н Ни на крај ми памети, не^у ђа се опет престрашим. В Шта? Да није на Тебе иско.чила из кавеза каква звер? Н Ве, али нешто још горе. Ви'део сам тамо своју ташту. Ј1ажу вас кад кажу... ^ И У том моменту сам га та|со треснуо о зид, да је... ф Не, не, то није добро, да сам ја на твом месту, ја бих сасвим друго радио. ф Ја никада ником ништа не обећавам, што не могу да учијним. ф Знате госпођо, ал' то нека јостане међу нама... ф Велика Британија је још увек гоподар мора. ♦ Сједињене Америчке Државе нису осетиле овај рат. Из уредништва Од 1 јуна т. г. тромесечна претплата нашег листа је 23, шестомесечна 46 и годишња 92 динара.

У току једнога рата при крају прошлог века државна благајна Србије запала је у многе тешкоће. У свим врстама ратне спреме за војску настала Је оскудица и воде^и људи су се забринули за исход рата. Ратно време. Тешко је тражити, а још теже наћи зајам. Но, досети се неко из околине државних управљача и предложи да се од народа сакупља прилог за ратни фонд. Успех је био велики. Једног активног министра, век првога дана, одредише да оде Илији Коларцу и да тражи прилог. Међутим Коларац је био ван Београда и кад се сазнало то, а како је ствар била хитна, министар овлашћен за тај посао оде у Шабац, где се Коларац налазио. Чим га је нашао, министар му на дугачко и широко поче излагати незгоде у, које је запала државна каса а затим му наброја шта је ко досада приложио. Чим је чуо о чему се ради, Коларац рече кратко: — Ја прилажем 30.000 хиљаДа— Кад чу ову цифру министар скочи и обема рукема дохвати Коларчеву руку и поче је трести захваљујући у име државе, воЈске и народа. — Ама дужност је то свих нас човече, бранио се Илија.

/а сал% Ј&бииџ . . . Ја сам Јовицу звала у кућу, Да ми чисти обућу, Ал' није Јовица обуку чистио, Већ ми „Шмол" пасту здипио. Ја сам Јовицу, шарала, варала, Шећера му давала, Јовица је шећер примио Није мене младу љубио.

— Да ли би хтели, упита раздрагани министар, да саставимо депешу моме колеги Министру војном? Знате сваки тренутак је драгоцен. ^ " — Добро саставите ви депешу, ја &у је потписати! одобри Коларац. Министар састави концепт и показа га Коларцу: „Министру Военом, Београд. На прозбу делегата господина (тог и тог), мени послатог, а по својој доброј и слободној вољи

СПОРТИСТА

рпзш 1№Ш

ШШм

— Идете ли на смучање! — Не, у заложни завод.

Добри савети Ако желиш да разумеш човека, посматрај га увек очима другога. Не љути се кад те критикују. Критика је освета оних који не могу да ти буду слични. Ради увек супротно ономе што називаш својим принципима, јер иначе нећеш у животу никада ништа постићи.

— Ко је онај господин што руши ону ку*у1 — То |е архитекта Борисављевић који прави лројекте за нове београдске тргове...

дајем прилог ратном Военом фонду од 30.000 динара. Новац Цете примити кроз неколико дана. С поздравом ИлиЈа МилосављевиК-Коларац, трговац." Када Коларац прочита овај састав размисли се мало и рече. — Е, ово Је много! Министар га погледа зачуђено и верујуКи да Коларац хоКе да смањи прилог одговори: — Па ви смањите цифру ако је много. Коларац узе перо и поче прецртавати многа места у депеши. Затим пружи министру хартију на којој Ј« ипсало: „Министру војном, Београд. Прилажем 30.000 дуката. Новац доносим сутра. Коларац". Министар је стајао згранут а нарочито кад је видио, да место тридесет хиљада динара, стоји тридесет хиљада дуката цесарских. — Шта се чудите упита Коларац, ја сам на тоЈ депеши уштедео цео Један динар, фали два марјаша. — Заиста је чудиовато. Дајете хиљаде дуката а штедите на марјашима. — Е, мој господине министре, да Илија није штедео на марјашима, никада ни дукате не би могао дати државе.

Чича Илија и печено прасе Покојни Чича Илија, глумац жури оје једном весео некуда — Куда тако брзо? — запита га један познаник. — Журим на прасе^е печење одговори чИча лаконски. Пријатељ, познавајуки добро апетит славнога глумца, примети: — Надам се да друштво није сувише велико? — Буди без бриге. Нас је само двоје: прасе и ја.

— Знаш, моЈ муж Је био у Европи па сада ми обећава да ћо ме лрениклооати.

Коиунална хроника ВАЈДИЦА ЈЕ И ТО! Када већ нема довољан број трамвајских кола нека бар буде довољан броЈ депоа. Важно Је да се нешто принавља а Боограђани су се већ навикли на пешачење, па им кола служе као луксуз. Ипак, неки ке крајеви у естетском погледу много изгубити пошто неће бити трамваја по улицама а они су били дивна декорација. НАЈВРЕДНИЈИ ОТСЕК Од свих одељења у Градском гоглаварству највреднији је био отсек за паркове и планску привреду. Овај је отсек за цигло једну годину, поорао и засејао сву ледину у Београду, у коју деценијама није ударио будак.

ИЗ КЊИГА СТАРОСТА8НИХ Лирика * Душо моја Љубим уста твоја И без броја Опет уста тВоја Да кармином СладиМ уста мбја.

У мог Мике Ноге ко врљике Очи мани Крупне ко филџани Ко у риђв Кад на зоб наиђе.

паиш>а Од љубави патим И кад другој кажем, Не верује реч'ма, Мисли да је лажем.

Да докажем своју Превелику тугу, Постригаћу одмах Своју косу дугу.

Не бој се ... Два приЈ - атеља воде овакав диЈ 'алог: — Где си пошао, Став|30 тако брзо? — Идем на претГтаву »Бодљикаеог прасета«. <— А зар се не бојиш да се случајно набодеш? — Не бој се ти. Са мном у друштву је и један члан Дириса.

Јапансне пословице Верност је, у брачној шуми Зец, кога је врло тешко уловити. Кога адвокати облаче, тај иде наг. Брачни оков често је тако тежак да га морају тројица носити. Многе жене су као оне куће у које се улази одмах са уЛице. Два човбка преварена од исте жене, донекле су фамилија. Празном џаку, тешко је стајаТи усправно. Ко се жени због пара губи СВбју слободу, ко се жени без новаца, губи је бесплатно. боље је једна богата тетка на стблу (мртбачком) него две за етолом. Оглас Господин, виши државни чиновник, стар 55 година, превејани Дон-Жуан, прошао сиТо и решетс, тражи познанство са девојком од 18—20 година. Брак је у прој&Кту; ако се уочи да девојка може пруЖИти онакаВ" живот, какав чилв замишља, он је сигуран... Писати под „Брак у пројекту". Главни уредник: Светомир СтоЈановић. Уредник за илустрације: Теодор Двкић. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Телефон редакције: 25-592. ЦЈтампа: Штампарија „ЛУЧ'\