Бодљикаво прасе

Ј Л Страна 4

БОДЉИКАОО ПРАСЕ

Број 28

м . ш уЈшт) НЕДЕЉА Немој ништа д« ва« буни Већ )е дошо ме:ец јуна На|дужи је сада дан Паркови су увек пуни Саи на ллажи ко маЈмуни Стиго |е и патлиџан. ПОНЕДЕЉАК Сазнали сте вести фришке Добићемо нове имишке Нова нњига, фина, таниа И да каса не малакса Ни|о много скупља такса Нова књига — само банка. УТОРАК Омладина сада тражи Да купањем жегу блажи По цео дан |е на пл«жи Да не буду цуре саме С њима увек нду маме Па користе згоду фину Да оперу с«у прашину Зато журе да се скину. СРЕДА У трамвају, гужва, стиска На ручак се жури свет Зато влада ту дар-мар Ал' одЈедном наста вриска: „Нека буде лроклет Ко ми уае буђелар". ЧЕТВРТАК Имо Керку мо| комши|а Може с' њоме да се дичм Целог даиа негде ви|а А много на мајку личм Жена опет Керку брани А брани |е баш |уанчкм Ћерки велн: ,,Благо наии| Само напред", ал' ортачии. П I Т А К " Због поплаве, вест с« чује Сваим ко |е поред воде Мора да се сад пелцује Да га бацип не убоде Али коњак ил' ракија Као серум исто лрмја Пелцовања ко се плашм Лек нек' тражм он у флаши. С У Б О Т А Прве трешње већ су стмгле А врло |е здраво воке Нек' га Једе когод хоКе Ал' много су боље кригле Жвне се због тога буме Ал' кафане све су пуие.

с

Рака је еамо адвокатеки пиеар али је био познатиЈи од многи* адвоката иако Ј« од школв имао само пет разреда основне и једну годину подофицирске шнолв. Јодино му |е сметало што еу га звали „Цврца". Овај надимак му нија долазио због тога што би, нв дај Божо, вопео да црвцнв веК Једино због његовога малога раста. Због тога евога раста Рака со реши да промени друштво и оде у други кра) Београда где му бар нису знали надимак. Запне он Једнога дана чак на Врачар (дотле је становао у Палилули) па збђа улицама да тражи цеду/>е. Обишао он богме цео источни Брачар и догурао до Чубуро али нигде стан згодан за њега. А тешко му ј« и било удесити. Да плати скупо стан, не може, да опет спава са још неким у соби, негде на периферији — наКв ии то, У зло доба нађо он на КалениКевом Гувну, у једној тихој улицм, собу коЈа му ј« од. говарала а ми цена нијо била папрена. Газдарица, мла^а жвна, кочоперна и одлучиа, само ја крвсала очима, — Бога ми, жестоко- — ммелио ја Рака, одлазеКм од ова тако симпатична куКа. ВеК идуКег дана Рака се уеели у нов стан и одмах се одлучи да се са газдарицом ближе упозна. Купи лепе бонбоне и кутију „Моравв" и уаече дође ранија куКи.

м л

Његова газдарица баш је била за в^ачером. — Пријатио! — поздрави Је Рака и оде полако у своју собу, али она му само одговори: „хвала|" — ОдвугнуКеш ти секо — мислио ја Рака. — На знаш ти ко

сам ја. На шта ли само трза? размишљао је даље — на слаткише или на дуван? ПравеКи тако комбинације, он бојажљиво отвори врата своје собе и рече: — Госпођо, да ли би дозволили да се мало разговарамо? — Изволте, — одговори она љубазно и Рака уђе, театрално носеКи бонбоне и цигарете. Газдарица није била е раскида и убрзо плануше све бонбоне а кутиЈа цигарета се готово испразни.

Она њему исприча да јој је муж заробљен м да зато мора да издаје собу, а он јој рече да има врло разгранат посао и реч по реч, они се баш добро упознаше. У саму зору, Цана, газдарица, пробуди Раку, грубо га тресуКи: — АЈде, ленштиио! Устај! Рака се једва освести и раздрма, али госпа Цана није губила време, веК му утрапи корпу и посла га за дрва. Када је свршио тај посао, Рака доби ц/ерпу да оде за брашно а так после тога могао |е иКи у канцеларију, Од тога дана он Је био спољни момак јар госпа Цана му није дала ока отворитм. Ринтао је од беле зоре све до 9 сати и после подне од 5 па до неко доба ноКм, Досади ое то све м он смисли да се мало одмори, па једно вече, чим је дошао из канцеларије, леже у кревет а Цани пријави „да не ваља ништа". Излежавао се он тако два дана и веК је био сав ср«Кан што је измислио барут, када му она, треће јутро, подвикну; — Устај малм, доста си се мазмо. Овде мора да се ради. Баш си прави цврца!... — Шта кажеш! Цврца!?! зграну се Рака, обуче се на брзу руку и дуну од куКе. Ту ноК је преспавао у хотелу, а идуКег дана узео Је празну собу на Једној мансарди и сам кува и пере, само да више не буде самац. Сада га виша нико не зове Цврца.

ИСТИ ИЗГОВОР

ЈАНАЋНОВО ПИСМО Сп ПАО>Ж€>

Завараја сам очи на кудв ону моју трепетљикЈ' па сам скокнуја на куде Балиград, што викију Нишлијв, да ми види пут-капут, Чим сам дошеја на куда чаршију ја си удсрим у једио кобицаитовања по корзоии. Салте убавиња м крвсотмњ«, Баз кошуљке и чарапка, салта нака дреја какој паучина, па милина јадна. Кад сам видаја голотињу по корзони, јв сам отишаја на плажу да си и ја изрипам на селамет. Згрануја с«м са, две ми очм, квда с«м видеја да са н« куд« т«м повиша обукују него на корзони, Бог д* чува! Врнуј« се оно ст«ро, добро

— Хвала Богу да сада нема Ја, јер мнача Београд се нмкад

кметова, одборника и протекциие бн могво уредити.

време кед се знаЈеше ред. Они што си имају мустаћи — обашка, а трепетљике и гушодавке (или како ги с'г викају: даме!) обашка. Нема мешање и кибицантовање ама, беше му звирање и то беше убаво. Е, е' г је Јопат такоЈ. Оно Јас да си с'г по воду има мувања и измотанција ама кад си оде по обалу сваки си оди сепаратно, али за једење м пијење еу заједно. И ја сам уфатиЈа свезу екс јадну црвенперку, бела какој рипче, ама, бра, јагурида. ПочаЈа сам свазу, сас бозу а завршија сам с' мотар дрвв у готово. Али ако! Вреди бре брате и дупли трошак, салте да сам помлађи. Јес да није било јевтино ама бре неје било ни убаво. Такој ти је то кад еа матора замлата качи на транвајн брез билвту. Ал' сам б«р нашто научија. Видеја сам да еу мужи поубави од овија трепетљике, због зашто свакв пата Је какој траба а од мушкарци сваки може да се потроши. Тој сам видеја и тој ви писуЈем а за оно што насам видеј« и што се збори на увце не могу да ви пмсуЈем због зашто може да бидна лажување а ја ее нас'м научиЈа да л'жем. Једино на куде моју домакицу што искам да еакријем моју бруку сас онеја црванпарку. Ама то је дужнос на мужи да си л'жу, због зашто и домакице душу не згревају од лажување. А с'г у здравје и скоро виђе-

ње и Ја Ку Јопет дл рипнем на куде плажу ако заварам очи на куде ону моју гушодавку. Ваш Јанаћко

— Д4 вечери можемо бмти мирни. Мој муж ј« отмшао да пеца! А шт« см ти рекао својоЈ жени! — Рекзо еам и Ја да идем иа пецање.

Комунална хроника РЕГУЛАЦИЈА ЈЕРЕЗЕ Зб<^г регулисања Дечанске у« лице Јереза је порушена и тако ја нестао и последњи траг ова историске грађевине. СА СОКАКА Због поткресивањв Кошкова, коЈи су у јеку, бноскоп „Врачар" је остао на брду, али ја сада са сокака тако да Ке публика одмах моки да улази. ВЕРНА СИСТЕМУ Фирма Влада МитиК и брат која ја раднла на отплату, своју но» ву палату на „Славији" исто тако зида на рате. Ове годцне су донеге дизали« ц«, идуКе године радиКа с« т «и мељи и тако ева, на рате, дон ее не дође до крова.

На футбалској утакмици

— Шта ти би, па навиЈаш за »плаве« кад еи доеад навиЈао за »зелене«! Морам, кад мн је шеф за леђима, а он навија за »плав««1