Бодљикаво прасе
Страна 4
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
Број ?9
Нови спорт Београђана
3000-7>
Тренинг за вожњу на трамв Ју бр. 6.
Комунална хроника ВЕЋ ТРЕЋА Регулација ТеразиЈа биће, вероватно, врло брзо извршена пошто ј? изабрана већ трећа комисија (одбор) која ће проучити цео комплекс питања. Споразум је врло близу, пошто има свега 107 разних мишљења. БИЋЕ НА ВРЕМЕ Општинско купатило на Сави почиње ускоро да се дотерује (фарба и тако даље) па је, посве, сигурно да ће до јесени бит:1 потпуно готово, а то је таман на време. КАО РИНГИШПИЛ Трамвај бр .2 правиће на „Славији" читав круг. Већ се за то полажу шине и чим буде све готово „Двојка" ће ићи као рингишпил, што ће за омладину бнти велико задовољство.
Мипан Злоковић: Још само 285 кућа да се сруши па би се добио директан пут од Смедереза за Ваљево.
4&д ОЈоО IIР || IЈсј ДВЕ ДАЋЕ
Ш 1Ј ЈШШ
НЕДЕЉА Омладииа ведро хита Лопту пика или рита То |« футбал, зна се Ал' хиљаде зато многе Чак, на брдо ломе ноге Да напуне клупске касе. ПОНЕДЕЉА& Од кад мотка реду учи А 25 лрва такса Црна берза баш малакса Многима се посо смучи Сад се чује усред вике Нема хлеба без мотике. УТОРАК У Хомољу влашке даме Падају у несвес' саме Ал' Калаба има речи Са којима без по мук« Само кретом својс руке И „падаћу" болест лечи. СРЕ ДА Са Чубуре, госпа Дана Добра жена, баш без мана За посао сваки орна Ал' муж јој се сталко топи Од муке се море пропи Јер она — Је — љубоморна! ЧЕТВРТАК Муж ]еднако жени авли: Дал' |о| нешто срце жели Били хтела да се шета А она га одмах грди Јер истину ве* утврди Да му она кући смета. П ЕТ А К И ако |« месец јунн Плажа нам се слабо пуии Вода као лед За мондене није лако Зато од њих пати свако По|еде их јед. СУБОТА Ђаци спремни да играју Година |е већ при крају А сви одмор воле До ињиге им није стало А учили баш су мало Већ с| сити школе.
Сирота госпа-Наталија, господин-Јоцина ташта! Никакве, лма баш никакве, везе није имала она са Крипсовом пуницом, па ипак судбина је хтела да њих две оду истог дана Богу на истину... И, као што је смрт Крипсове пунице утицала на историју Британског Царства, тлко је и смрт госпа-Нате утицала на историју живота господин-Јоце... Да кажемо коју реч о њему, пре таштине смрти... Замислите се изме^у дее еждајз, одкосно измсV/ две ватре... Кожа всм се јежи1 Јел'те?... Е, видите, он јсдник није имао да себи стссрз токоу слику, Јзр је ту 6 <ла иста т_кга стварност... Стога он беше, ксо покисао мишић, мсњи од Томе ПалчиКа, па чак и од макова зрна... Није могао никуд да мрдно сам... а волео )е да изиђе сам, да буде слободан, да погледа у листове девојчица... волео је слободу, као сваки ожењен чосзк чији жиаот заслађује ташта... И надао се да Ке доКи дан, када Ке бити слободан, дан, кад његова драга таштица оде у рај... Кад се неком смркне, другом сване... Смркну се госпа-Наталији, свану госпон-Јоци... Нечујно, сасвим различито од свог темперамента оде она на онај свет... ...»Жено — рече прве суботе повишеним тоном г. Јоца — да-
нас ме не чека) на ручак! ВратиКу се доцније... Дајем ташти даКу код »Два прасета«... Жена га погледа разрогачено и хтеде да подигне оклегију, али туга за мајком потисну код ње жељу, да му разбије главу...
Јанаћково ПИСМО и* Љско&ац
ПРАВО ЛЕ УЖИ&АЈ-6Б П^цјити
I
ВАРДДР и дрину доаи ад С Е ЦСД свил ЧЕЛИЕРА
И давао он тог дана даКу таи1'и у перкфсрискоЈ кафаниии. Скупило се друштванце... Нару41-ло се винце и песма... Милче »Циганчо« села господин-Јоци у крило, загрлила га и тихо му на уро певушила: »Само тебе љубим!«„. А он се раетопио, к'о восак на сунцу... Све му подрхтаглла колена... И то трајало дуго, дуго... Тако ,и за четрдесет дана давао он даКу. Све било исто: и винцс, и песма и Милче »Циганче«... Е, али несреКом, њрговј злобна комшиница видела ту сцену у перифериско! чвфани и обавестила о томе госпа-Цану, његову жену. ...Јао. кад |е ова то дознала!. Дохватила окла^ију и као ветар, изјурила из куКе... ...И после свега што се десило господин Јоца седи погружено код куКе... Ни на ум му но падо да изиђе некуд.. Не би, уосталом, ни могао: ОееКа |аке болове по целом г«лу, а нароччто у леђима и глави ... Са зида га фиксирају строге таштина очи, а он стидљиво гледа у патос и мисли на »Два прасота«. винце и Милче »Циганче« и њене лапе очи, уста, груди... њвно лепо све... В. А.
Ништа нема брез мој Лесковац. И мезел'к и друство и винце. У цел Белиград нема добро винце, салте има лимоната и фалцификати. Душу бре да отрујеш. Уђем у једну болту па си искам једну флашу бело винце а кад гу пробаш оно сирке. Неје бре ни за таратор салату а камо ли за пиће. Све неки кајшари и џимри]е уцкају сас отров да ти узму паре. А овде, на куде Лесковац, ]а си одам по сокаци, па прво скокнем код Драги на винце, а после ча куде „Плуг" код Бурета ке| Иапџнју. А и код Касину, Костић 7 друге кафане неје лоше. Свуд : нма мезел'к и крканл 'к и то за мале паре. А на куде вас салте бре „царови" и „воЈводе" и другн големаши. Те цар Душан, те Цар Урош, ^па овеја големаш, те онеја големш, а кад тамо салте беле кафе и јечмењаци, на сокаци се накокериле трепетљике и мазноглавасти Ироди и Кајафе па салте жмијошу. Али за Цара Уроша неје ни чудо због зашто је он слабачак и малокрфан, али што бре Душан и то силни штуче у оно сокаче да си спије и да 'га Фача дремка. Кад беја у Белиград изеЈа сам питу па сам тепао але сас неке белосветске а онај куси ми наместија па сам понеја рачунчики у џепосе. Кад сам дошеја на куде дом она моја узела да ме джпијпннра и нашла тија рачун'шка па ме питује: — Од кад бре, Јаиаћко, обукујсш по шсст парц женске чарапе? — Које бре чарапке? правим се ја Тоша ама ич не помага. И с'г морам да гутам кнедле а моја домакица гута ћутећи и то све због тија проклетиње и джериме. Од с'г кад си кршим врат нећу да узимам рачунчики па нек си оду иљаде. Салте сн човек џабе праји калабал'к. Проклете Геновеве. У све искају да завукују нос. А муж мора да си чути и гута кнедле. Због зашто Је кућа глува брез домакицу. ЗабравиЈа сам да ме ћека друство н'а куде „Плуг" па се замаја сас ово писување. А с'г у здравЈе. Ваш Јанаћко
У санаторијуму Пацијент дошао познатом хирургу и пита колико Ке стајати операција црева. — Пет хиљада динара, одговара оператор. — Не знам шта да радим, јада се пацијент, то ми је прескупо! — У реду, одговори хирург, мој асистент Ке вас оперисати за три хиљаде динра. — Опростите, господине, усуди се болесник, и то ми је скупо. Него, да немате ви каквог шегрта? Дављеник: — У помоћ! У помоК! Човек са брега: — ГоспоЈјице, узалуд вичете. Прво, ја сам веК ожењен, а друго, ту је вода до појаса.
— Онај човек се лонаша ив .• Енглбз! — Како миспиш! — Па, бије свог дојучсрањ<>.- пркјатша.